Otadžbina

520

ПРИ.ШЗИ ЗА ИСТОРИЈУ

се шаље Муса да пронађе кривце и да поврати важност законима и царском уставу. За тим је Муса еФендија изнео иред скупштину ова четири питања : 1. Јесу ли депутирци задовољни Ферманом. који им је сада прочитан? — 2. Јесу ли благодарни за устав ? 3. Ако су благодарни за што се народ буни ? 4. За што не трпи пеколико чиновника у државној служби? Турски комисар захтевао је да му скупштина одмах одговори на та питања. и хтео је да разда спремљене лпсте, на којима би сваки скупштинар одмах одговорио, али у скупштини се диже такав урнебес од гласова, да с е само чуло: „Бунтовници су они, који не слушају сво1а Књаза, већ беже Турцима у град !» — „Књаз Милош је неправедно отеран из Отаџбине, он се мора вратити » — „Књажеви противници морају се протерати из Србије:» — «Не можемо ми одговарати с ногу на питања, која су месецима спрсмана , нисмо ни запамтили шта пише у Фврману ! в — «Што се Порта меша у послове, којп се тичу српских судова?» — «Нека најпре МусаеФендија изда нама Вучића и остале бунтовнике , који су с н.име заједно побегли у град, па после да се разговарамо !» Граја је била тако велика, да се скунштинска седница морала прекинути, и београдски паша упали фитиље крај својих топова, очекујући сваки час напад раздраженога народа на град. Међутим скунштина спремаше своје одговоре на питања комисарева. Најпре су предали свој одговор народни посланици. У томе акту изрично се вели ово : «Вучић, Петронијенић и Симић добили су највиша звања и чинове, тако. да нису имали куд впше аванзовати, мањ да постану Књажеви. Они су на томе и радили, као што доказује радња њихове уставотолкователне комиспје за Карађорђевог сина, јер онп су знали да Порта неће никада признати њега за Књаза, па су се надали да ће доћи ред на једнога од њих, а нису помишљали