Otadžbina

522

ПРИЛОЗИ ЗА ИСТОРНЈУ

Побројавши оптужбе које су биле изложене у нарочитом прилогу, Народна Скупштина настав.ва : «Ви сте изволели казати да они који имају ордене високе Отоманске Порте не подлеже српским судовима. И тако, ако би висока Порта нашла за добро дати свима Србима ордене, онда ни једноме не би могао судити српски суд, српски Књаз и влада, већ би сваки био потчињен непосредно Порти. У осталом заштита указана људима који су бегали у град, најбоље доказује колико мало Порта уважава Српскога Књаза и српску владу.» На питање да ли су благодарни за устав ? скупштина одговара: «Кад смо ми с Књазом бунтовници, а они којн су протерали Књаза Милоша, и ако је и Он имао турске ордене, називају се уставобранитељи, онда не знамо да ли треба тај устав да сматрамо као некакву драгоценост, за коју би ваљало благодарити. Можемо вас уверити, Царски Комнсару, да ћемо доказати Високој Порти како ни чим нисмо заслужчли да она с нама тако поступа, и да ћемо употребити све што можемо, да се ни једно словце народних права не закида». На треће и четврто пмтање скупштина вели да је горњим већ довољно одговорила, и завршује захтевом да се Књаз Милош врати у Србију. да седам бунтовних саветника нротера из земље а остали «уставобранитељи» да се предаду срискоме суду. Овај акт нотписали су : 187 народних посланика к 33 окружна начелника. односно нредседника окружних судова. Одговор свештенства који су потписали: митрополит, три епископа. један архимандрит, један манастирски настојник, 14 прота и два намесника вели: да је свештенство благодарно за устав, да не зна шта се народ буни, али зна да народ тражи да се врати Књаз Мнлош и да се уклони неколико великих чиновника Апелациони суд одговорио је: да је задовољан с Ферманом и уставом «у колико не уништавају иародом стечена права; народ се буни за то што му је уставо-