Otadžbina

524

Т Е III К II Д А Н II

Кад нас је звонце у 5 часова прикупило на обеду, место команданта пука било је празно, али је његов женски а(ИаШ8 био ту, и капетан јој наш учтиво понудп Марилајско место. Оволика пошта вероватно јој се чињаше' голема, те пристаде на нашу молбу, да је подели са својом ћерком. Млада Туркиња није без устезања следовало, својој мајци, н иђаше за њом, као оно сужннк кад га воде из тамнице Али се она за час одкрави у веселом друштву и признала нам је на крају ручка, да се у њему слађе једе. На велико удивлење наше, млада је говорила бугарски, и сад смо тек сазнали да је тај језик научила од — матере. За ручком трудили смо се. као људи да уверимо наше гошће, како се на нашем језику боље «дивани» но на турском, а кад су се иза обеда подизали наши оФицири, могао сам кроз танке јашмаке женске опазити, како погледи мајке и ћерке крадимице облећу њпхове стасите прилике. Наше гошће јамачно су се пустиле у компаративне студије, а судећи но њиховом расположењу. ове за цело нису испале у корист њихових «господара и . Кад смо, иза обеда, остали ја и капетан сами с њима, мати нам је причала, како се горко каје што је своју ћерку удала тако несрећно и одиста се на лику младе Туркиње опажаху црте дубоке туге. Ја сам из суседства знао, да млади пар не живи у најбољој слози, па кад сам је упитао за што је тако често кори, испричала ми је жалосну нрошлост своју, која не беше ништа друго, до један варијант оне старе, на ипак вазда нове историје младих женскиња које се, украшене лепотом, у вељој оскудици, пађу без заштите по големим варошима. — Мати јој је, очевидно сносила своју судбу равнодушније, јер је гледела те ствари с реалним погледом. да би се само опростила престоничке оскудице, пошла је, као гладна тпца, са својим тичетом, у свет да се храни. — Наравно ова екскурзија није говела идеалној природи њезине ћерке, и из лица и говора њезнна, не беше мучно сазнати, да би радије