Otadžbina

536

ТЕШКИ ДАНИ

ћу поћи ! — Па узе опет да мери мост крупнпм корацима. За мало застаде, позва махинисту и старешину мрнара и рече им ! 81 ргерап рег 1е 1пс11е!') Сирома махиниста ностао је за тренут и црвен и блед. а нностромо" је гледао тако равнодушно у капетана, као да му је рекао да иде у коћету 2 ) да се одмара. Иза трудног и опасног пута, који смо тешто прешли, нађосмо се неочекивано пред другим труднијим и у приликама где бесмо, опаснијим. Како ли ћемо на њему проћи ! Први оФицир дотрча без душе на кров ; он је чуо од оних што одоше. и тражио је потврде код команданта? — Ама зар у Индије, рег Бш ? — Тако је Фране ! 81 ргерап ! — Ех, рекох ти ја, да је на овоме, вијаџу дизграција с нама на броду ! — И отрча с моста као да га је когод појурио отуд. «Дизграција в његова, то беше старија Туркиња, п ја се једва сетих на те жене. Мати се беше ужурбала по празном крову, као да јој нешто Фали, а кћи је стајала на крову од крме, као јагње, које је осуђено, да иде на кланицу, и гледала је укочено на мост. Али коме сад беше стало да се бави са жеиама по броду? Гледала је и гледала; мати јој долазила и одлазила, — најзад видех како јој даде руку п пођоше да се укрцају у барку. Последњи вод, што беше заостао на броду, стајао је прикупљен на доњем крову, кад су се жене силазиле с горњег. По стаситим приликама и дивним бедуинским лицима, рекао бих, да је остављен на броду као почасна стража нашнм лепим путницама.... Кад су биле на степеницама, приђосмо да их поздравимо, и — роман, ако беше каквога на броду, био је завршен. (СВРШИЋЕ СК)

') Сирените се за Индије. 2 ) Иостсља мриарсва.