Otadžbina

Т Е Ш К II Д А Н И

535

тант је надгледао искрцавање, да не остане који на броду — чему су можда неки Сиријанци били веома склоњени. — а жена му је седела мирно у кабини, као да је се искрцавање ништа не тиче. Кад су чиновници отишли с брода и повели команданта собом, остао сам сам у салону и тада сам чуо, да је млада у кабини са својом мајком у живом разговору. Чињаше ми се да мати наваљује на њу, а она да се опире. За мало и обе се појавише у салону : млађа је имала, колико сам могао опазити кроз јачмак, исплакане очи, а старија беше равнодушна као обично. Ја одох или да речем право, побегох на мост. На мосту затекнем Јелчића где хода крупним корацима доле горе Мишљах да је узнемирен зарад младе Туркиње, али се преварих : Туркиње беше нестало пз душе мрнара, пошто се за часак беше номолила у души човековој! Он ми пође иа сусрет, и предаде ми једно писмо. У њему беше лаконска заповест, да се одмах, пошто искрца војску крене за Бомбаји, и укрца робу која га тамо чека. Мени су за часак светлуцала она писмена пред очима као варнице. Учини ми се да то и није писмо у мојим рукама него нека авет, што блеји на мене и шкљоца зубима да ме уједе, те га брзо турих Јелчићу у руке. — кКалипсо" да, — и Бомбаји! Три мјесецавећ у води; пуна јој ребра траве, а макина. — Ох! Па одмах вели, као да је то Медитеран а не Океано, ђе је сад инФерно'). И сад је настало подуже ћутање. Обојица смо били занети сваки својим, али вероватно сличним, мислима. Кад нам се наиЈи на дому буду надали, ми смо већ пребродили океан и паримо се по Индији, ако га срећно пребродимо с бродом, који не беше потпуно спреман за голем напор, који га очекиваше тамо. №еп!:е 1'а11о 2 ) узвикнуће од једном капетан као иза сна. Кад скинем ову травул>ину с ребапа од брода, онда ') Пакао — У Мају отпочиње Монсун, веома јак ветар. Море је у то доба веома немирно.

2 ) Никако! Од тога неће бити нитта!