Otadžbina

544

СА ЈАВОРА

«Г. Каивтане." кЛинију, са које сам ја пуцао, прешли су непријатељски стрелцн; ја морадох одступити и не смем се вратити оће ме опколити. Ако се узбију одмах ћу прећи на позицију; у противном ја морам ићи к Јавору постеиено одступајући, од позиције на позицију, само да ми не заробе оруђа, а друго ћу до последњег све сносити.» Потпоручик СивиИ. Ова вест беше озбиљна тешкоћа и тугаљивих следства, што би тим начином, т. ј. ако непријатељ продире око Паљике, посада Долова била одсечена од Јавора. Одговорено му је : „Пазите добро опет и јављајте. Кад, и ако хмогну дејствовати лаки топови јавите да вам пошљем 2". Пошто му оваки одговор пошље, командант крила изиђе на Стругове да се лично увери, шта је око Паљике и да није у опасности веза са Јавором. Са Стругова се видело јасно да Паљика није у оиасности. А 2 топа бијаху одступила к Вусаку; командант пошље свог шеФа штаба поручика Андрејевића са строгом заповешћу, да командир врати оба топа на Паљику и продужи ватру која беше врло важна и корисна, пошто Фланкираше ивицу шуме око Вучје пољане. И да Андрејевић надзирава да се ова заповест што пре изврши и топови ватру отворе. Половину пожешког батаљона из резерве пошље командант крила у поткрепљење оној половини истог батаљона у бојници, која беше око Вучјег врха ради ојачања ове тачке, где се густа ватра чујаше. А одатле, т. ј. с Вучјег врха помаже се Доловима и правцу к Вучјој пољани. Јасно се не знађаше, како где стојимо, и није се могло оценити тачно стање борбе по густој шуми. Само по диму и пуцњу пушака видело се је, да су све заузете наше позиције у нашим рукама.