Otadžbina

СА ЈАВОРА

547

При том ордонанс ОФицир, који је био дужан горњн налог команданта војске да преда команданту левог крила у руке, а то је био по доцнијем сазнању норучик Лазар Петровић, то није учинио но је гшсмо предао коњанику, те ј« овај команданту левог крила писмо донео. Ово ваљда за то што није ордонанс имао времена, или му можда није годило да проводи време на овом крају положаја, који беше најважнији у тим тренутцима — или је 1 имао такову заповест. Тек да је се с командантом састао, можда би се други појам о великом и малом Ограђенику добио. Код оваке изричне заиовести друкче се није могло радити него по налогу поступити, и ако се је остајало без и Једног пешака главне резерве. И искупљен је Златиборски батаљон II, и пошто официра ни једног немаше, послат је са наредником Дамњаном Поповићем питомцем в. академије, који беше при штабу и при руци — на одређено место мајору Приљеви. Командант левог крила изиђе на Стругове да промотри шта је на Ограђенику како би могао осигурати одступницу к Јавору. На Ограђенику, виделе су се неке колоне, но чињаху се да су наше, и немаше пуцњаве по Ограђенику; обе тешке батерије бијаху одступиле Но. могли су се Турци провући уз поток Ограђеник између Паљике у брда Ограђеника, као што командир Савић опасност паглашаваше. Да би начисто био са овим обиласком и са вешћу и овог командира и команданта војске, командант крила одгалопнра на Паљику. Позади ње бијаше једна чета резерве моравичког батаљона II кл. Она 2 топа нуцаху с положаја уназад око 2—ЗООк. од подигнуте батерије на паљичкој коси. ШеФ штаба поручик Андрејевић стојаше мало са стране, левог крила, фронта топова. Командакт прекори пошоручика Савића што је одступао, кад нужде нема. Савић се правдаше што се чуо јак пуцањ с десне стране уз н. Ограђенш;; што му није примљено као оправдање. Командант одјури 35*