Otadžbina

548

СА ЈАВОРА

напред на врх косе Паљикине, те да се увери како стоји са Ограђеником и уз п. Ограђеник и да види како стоји бојна линија на овом крају. Тј. да ли наши држе свој положај, или да нису где попустшш. Ту се на лицу места увери: да непријатељ није обишао Паљику ни с које стране, што му потврђиваше и командир Моравичког батаљона II кл. (којп је ту тог дана н лако рашен био) Петар Поповић. Ни на Ограђенику не беше непријатеља. Моравичана II кл. беше још 1 1 2 чета у резерви. Заповеђено је командиру Петру : да добро пази да Турци не обиђу Паљику уз долине са стране, и да се добро држи. Цео јужни крак Доловског положаја беше у самом диму, борба се вођаше по шуми, али се није могло оценити да ли су Турци ивицу шуме заузели. И могло се насигурно рећи, да непријатељ није сувише призорио; те по томе да одступница није у опасности. При повратку поред батерије, кад одушише наши топови и турске гранате што у батерију, она 2 топа, ударише, бригадир пројури испред тогховских уста, туда се морадијаше проћи што је коса уска и обрасла; и спази свог храброг шеФа штаба поручика Милоша Андрејевића 1 он се претурио на леђа. одјаши с коња, притрчи му да рану затвори, окрећући га, на рукама му издану. У 4'/ 2 часа почеше наши на Вратницама са Долова одступати неирестано борећи се са непријатељем. Ватра 1 Арт. поручик Милош Андрејевић гаеФ ттаба Ужичке бригаде I кл. свршио је нашу војау академију, био је доброг срда и врло ватрен родољуб. Он је више пута говорио: »да би желео од тоиа да иогине као тобџија.* Тако је и било. Парче турске гранате ударило га је више саме леве сисе. Ерв му је текла кроз начиаени прозор као вода нзизвора; на нозив ништа није могао рећи после удара, и ако је развукао усне, и очи хтео отворити и тако му остале; — пије живео петнаест секунада после тешке ране. Одмах смо га извукли мртва из бујади (иапратиЈ из шуме, турисмо на кару са налогом да се повуче кад пођу топови, — те да не остане као капетан Рашковић, Поручик Милоје, командир Живан и други на Калипољу. —т Тело погинулог Андрејевића донесено је у Ивањицу и сарањено у војпичком гробљу. На гробу му је доцније један друг спомепичић, биљег, подигнуо са натписом, на мрамору: »Милош Андрејевић поручик ше® штаба Ужичке бригаде I кл. храбри борац на Калипољу 24 Јуна, пред Јавором 12 Јула, 26 Јула 1876 иа Диваништу — Јавору комад турске гранате срце му раскиде.*