Otadžbina

из самачког живота

56 1

XXXIII. Абедар 1 ). Кад се тужан, изненада, Сетнм миља и наслада Ја, сред љуте боље своје, Прошапућем име твоје: Хелојза ! Кад у царство маште летим, Кад у мислен свет прелетим, Па се за час сретним створим Ја у срећи изговорим : Хелојза ! И над књигом у покоју, Када блажим судбу своју, Па утешне слике стварам Ја у жељи изговарам : Хелојза ! Све, што дух мој оичарава, И арајство неба плава, Што ми грешна душа тражи, Ја замишљам с твојом дражи. Хелојза ! У све своје лепе снове Тебе моја душа зове, Да те мишљу барем гледим, Да у сласти пробеседим : Хелојза ! Кад год прошле дане снивам, Па се смешим и уживам, Уздрхтале усне моје Изговоре име твоје : Хелојза ! Глас и слава чека на ме, Али нема дражи за ме, Кад, нред немим ликом твојим, Са уздахом сузан стојим, Хелојза : Ти сл душа мојих Јкеља ; Ти си врело мог весеља,

') Абелар је био чувеп схоластички философ у средњем веку. Живео је у Паризу. Учећи философији и једпу девојку, Хелојзу, заволи се с њом, али буде принуђен да се одрекне света и да се покалуђери, што учипи и његова Хелојза. Чувепа су њииа тужна лисма, што су после једно другом писали. Кад су умрли, сахрањени су у. један гроб. ОТАЏБННА, књ. тху св. 100- ЗС>