Otadžbina

560

ИЗ САМАЧКОГ ЖИВОТА

Само се ниском тежњом поноснх. Ал, чим без страсти љубавне остах, А ја свом срцу господар постах Ја сам евнух. Не знам за страсти и нскушења , Не знам за грехе ни понижења ; Ја жудим само да се подигнем, II да витешке жељр постигнем И, док мој султан тоне под грехом, Мени се срећа жури с осмехом. Кад њему сунце насиаде зађе, Мени ће онда тек да изађе Ја сам евнух. Заман ме гледаш, робпњо дивна, Заман си тужна и жалостивна, Заман су твоје дражи и моћи Ја ти не могу никад помоћи. Не гледам жељно на женске дражн То мој господар нште и тражи. Даћу те њему, он зна за страсти, Он ће због тебе најзад пропасти Није евнух. Он се, крај свега блеска н сјаја, Не диже. се никад из тешка ваја; Он само за тим вечито жуди, Да је крај женских ватрених груди Ма све на свету стрмоглав пошло. Али мене је то давно нрошло, Па пред слабошћу поносно стојим : Нит је се клонпм нит је се бојим Ја сам евнух. Заман ти лице, заман ти дражи Моје пх срце више не тражи. У заман твоји љупки погледи Све то за мене више не вреди. Па пи тог огња очнју твоји' Нншта се моје срце не боји. Заман ме гледаш мило и чедно, Менн је све то са свим све једно Ја сам евнух.