Otadžbina

, 36*

ЗАР ТО ЛУДИ.10

563

Леандро. Тужи ли се Гонзало ? Карлота. Од како су се врати.ш, не чух, да се тужио. Кад «ам га видела, био је блед, као крпа блед,.... очи му беху избуљене, око усана лебдијаше му осмех од ког ме хваташе страх, и све се окреташе и звераше око себе, али никакав укор, не излазаше из његозих уста. Леандро. (тајанствено) А Анђела? Карлота. Као што је видесте: права Магдалена ! Леандро. Тако јој треба; што није била разборитија ! Магдалена, кажете ви ? Али друштву не требају Магдалене, већ чесгите жене. Говорите, колико вам драго, да је поштење прозаично, а кајање поетично, ја вам кажем Карлото, ово је разврат.... разврат, кажем вам ! Карлота. Имате право, дон Леандре, велика је то несрећа ! Леандро. И друге ће још доћи, госпођо, видећете. Ове драмз у приватном животу, нсте су као и оне на иозорници.... Ове напред грзде.... док их не снађе катастрофа....? Карлот а. Зар може бити веће катастроФе, но што је ова? Анђела.... не треба да вам кажем, видите и сами, како јој је.. . Гонзало, о њему не смем ни да говорим.... А шта ће још бити с Анзелмом, Бог свети зна! ЛеандрЈ. Још ће веће катастроФе настугшти, о томе нема сумње. Досад још иије нпко умр'о, а док сви не помру, неће битн краја. У вештини, из призрења према усвојеним обича.јима, писац се задовољава, да убије једноили два лица, али у обичном животу гину сви. 0, ту имам искуства! Писци су страшљиви, али љуцка трагедија је дрска; последњи чин, у свима њеним делима преставља гроблзе. Чини ми се, да сам рекао нешто са свим ново ? Клрлота. 'Кутите, дон Леандре, ћутите, ако Бога знате, доста је било жалости ! II СДЕНА Пређашњи, Паулина и Лујз долазе на дно Паулина Карлото ! Карлота. Драга моја! Паулина. Је ли истина? Карлота. На жалост, јесте. Паулина. Али како се то догодило?. .. Ја сам то тек сад дознала и похитала сам овамо као без душе. Сиромах Гонзало ! Јадна :моја Анђрло ! Ова дрхћем.... 0, да кобне случајности! Лујз. Као што чусте..., долазимо као без душе.