Otadžbina

564

ЗАР ТО — .1УДИЛО

Љандро. Сви смо ми као громом поражени. Јујз. Ја нисам у тој мери изненађен; јер сам нешто слутио. Карлота. Како сте моглм знати. да ће се тако што деситн ? Нисте ви ваљда нророк ! Јујз. То јест, нисам знао баш тачно то, али је тако што било неизбежно. Јеандро. Неизбежно, али заборависте, да случајност замењује често логику. Облик је различан, али је језгра иста. Паулина. Маните се пророштва и логике и иричајте нам, шта знате. (Карлоти) Како се то догодило ? Кад је дошао Гонзало? Како је Анђелп? Једном речи, кажи ми све шта се дешава у овој кући. Карлота. Драга моја, казаћу ти све, што сам могла докучити. Ноћас су отпутовали Анђела. Гонза.'-0 и Енрико Француским влаком. Аујз. Њих троје ! То је нечувено! Аеандро. Непојмљиво ! После онога скандала, којим слади уста цео слет!. Карлота. Гонзало пије ништа о томе знао, јер није имао времена да се обавести (подсмешљиво). Да је остао још 24 сата, он би за цело одложио свој пут. Паулина. Стара ствар. Друштвени прилив надолази увек, ма се мало и задоцнио. Његови вали пешу се прво до груди, затим попрскају уста, носле се разливају до ушију, док најпосле велики и дебео талас не покрије главу несрећног удављеника, те га баца у понор. а он се све даље и даље иобедоносно разлива. 0, јадна, моја Анђело ! Јеандро. Јадна Аиђело, а молим вас, што се није успротивила овом глупом и смешном путовању ? ; Паулина. Онда ви не познајете Гонзала. Он је добар, племенит, великодушап као ретко ко, али ви немате појма, како је он тврдоглав. Карлота. Мој муж каже, да у његовој глави има неких вртлога лудила, и да је бивало примера у његовој породици. Јеандро. Преблаги Боже, сачувај нас од таких вртлога ! Јујз. Не бојте се дон Леандре, на вас неће таке иатолошке случајности. Јеандро. И ја се надам..., Што ме највише зачуђује, то је дрскост, крајна поквареност, бестидност, да, кад већ морам рећн, мечувена бестидност, тог Енрика! Јујз. Зар онај који није зазирао да учини нешто горе, да се плаши мањег злочина ? Кад је сам муж увртио себи у главу, да н он мора с њима заједнички путовати, ^шта је могао Енрико друго