Otadžbina

ЗАР ТО — ЛУДИЛО

учичити ! Кад су му медењаци понуђени, морале су му расти зазуоице. Паулина. Воже мој, какви су то разговори! (Кардоти) Мо.шм те, доврши. Карлота. Дакле ноћас отпутоваше, а јутрос тек шго се мој муж спремашз да изађе, улетеше њихови момци задувани од трчања и позваше мог мужа, да одмах дође; јер су се господа изненада вратила и Гонзало опасно оболео. Још су у брзини рекли, да се Гопзало силазећи или нељући на кола тако страшно ударио, да су га морали натраг довести. Анђела, веле, да је пала у очајање, дон Анзелмо кажу, да је ван себе, а Еприко врло збуњен, и још су нешто трабуњали, што нисам разумела. Мој муж похита одмах овде, а мало затим дођох и ја, а сад, ево нас, сви смо ту. Паулина. Али како се јс могао тако ударити? Је лн била каква несрећа на железници ? Карлотл. Од млађих, иисам моглл то да сазнам, а породицу не можемо сад о томе питати. Леандро. Биће то Гонзалова непажња, а ове се скупо нлаћају. Кад човек није за земљу прикован, а све се око њега врти, нема тога, који се неће срозатп и размрскати главу. ЛуЏ. Мени не изгледа баш тако вероватно, то што нам Карлота прича. Карлота. Онда нам кажите, шта ви мислите, да је узрок тој болести ? Лујз. Ја ништа не мислим.... али ми се чини да ту има нешто драматично. Леандро. На пример. Лујз. На пример, двобој између Гонзала и Енрика. Карлота. Варате се, Господине, то зацело није. 0 точе сам потпуно извештена, јер сам и сама одмах на то помислила. Лујз. Цео свет то верује у целом Мадриду, и не говори се ни о чем другом. Карлота. Али ја вам кажем, да то није истнна; мој муж тврди. да Гонзало није рањен ни мачем, ни пушком. Лујз. На тај начин, то је удар, истински удар. Карлота. Да, господине. Леандро. Онда је то био бој у вагону. Лујз. Ништа лакше. Леандро. Анђела у несвести! Њих двојица хрвајући се као крвници! Та то је права трагедија вожена локомотивом педесет километара на сат!.... Како вам се то чини? Лујз. Дивно, дон Леандре, то је много драматичннј°, него двобој.