Otadžbina

зар то — лудило

Анзелмо. Моје су муке неисказане.... због више разлога.... Трпим много и морам да прикупим сву своју снагу, да не клонем.... Најзад, све је од Вога, и он ће ми дати снаге и стрпљења!.... Пријатељу мој, сад ми кажи истину.... ја сам довољно храбар да чујем и најстраховитију вест.... Је ли у опасности.... у великој онасностн јкивот мог Гонзала ? Матијас. Није, госпсЈдине. Односно његовог живота , будите спокојни.... Оно што је живот... његов телесни живот.... није у опасностп. 0 томе вас уверавам и као савестан човек и као веран пријатељ. Анаелмо (гледа 1а оштро). Ах, ви тврдите да живот мог Гонзала није у опасности.... и ваш глас дркће.... и не гледате ме право у очи! Немојте се претварати, немојте ништа крити. Зар ви .не знате, да је очинска љубав бистрија од лекарског оштроумља и ученија од његове науке?.. . Ви чујете шупљи преврат и узбуну на болесниковим грудима; бројите брже или спорије откуцаје била н мерите топлоту тела највећом тачношћу. Да, господине, то ви умете; шта више, ви можете вашим зиањем да иропиккете у болешљиву и запаљиву материју болссника. Све је то лепо , не одричем, ви знате много. Али ми очеви, знамо још више!.... Ми чујемо без прислањања увета. По куцању нашег сопственог срца, знамо како бије срце у нашег љубљеног чеда; она иста ватра, што жари по његовом месу, сагорева и пашу снагу; наша је душа сљубљена с његовом: а кад нам се магла пусти на очи, то је знак, да смрт баца своју сенку па сина п на оца; јер су они један исти живот, који се гаси у истом ропцу!.... Матиј ас. Тако мп Бога, дон Анзелмо !.... Леандро. Какап је то човек ! Анзелмо. Да , не преваристе вп мене! Ја чујем у себи глас, који ми говори: Гонзало је био до сад твој, али сад је мој ! Тај глас позпајем ја; чух га кад ми родитељп номреше, чух га, кад ми кћи издану, чух га свакад, кад је неко од мојих драгих умирао. 0, од звука овог гласа ладиа ме грозпица хвата п олуја очајања диже се у мојим грудима ! Матијас. Али пријатељу, дон Анзелмо, какве су то лудорнје ? Аеандро. Зар ти наш славни лекар нпје казао, да Гонзалов живот није у онасности ? Анзелмо. Његов живот.... да, али само његов телесни живот.... Аеандро. Па шта ћеш више ? Анзелмо (тужним и промуклим гласомј. А стојите ли ви добар за његов разум ? Матијас. Пријатељу мој !.,..