Otadžbina

574

ЗАР ТО — ЛУДИЛО

Анзелмо. То ми част налаже.... хоћу да сам начисто, како стоји с њом, па била она окаљана или не. Магла и поговарања одгањају се, кад човек излази с грудима на среду.... Леа ндро. Ти ћеш најбоље знати, шта ти ваља учинити. Анзелмо. Да ли знаш, видећеш ! Леандро. Само што ја не полажем много вере у оно, што свет нрича.... Анзелмо . Ти верујеш у све, знаш више од мене, и све ћеш ми испричати !.... Леандро. Уверавам те, да не знам друго ништа. Анзелмо. Не варај ме, то бп било подло од пријатеља, као што си ти ! Аеандро. Али тако ти свију светаца !.... Анзелмо. Тако ми свију ђавола, ти нећеш одавде изаћи, док ми потанко не испричаш све нитковлуке, клевете, било да су лажне или истините, што си ти н твоји прпјатељи, прикупили по Мадриду.... Аеа.ндро. Анзелмо ! Анзелмо !.... Анзелмо. Нема ту ништа, мораш ми све казати !.... Аеандро. ДоЗро, учинићу.... али гле, ено Анђеле ! Анзелмо. Анђела ? Леандро. Да.... VI СЦТ5НА Пређашњи и Анђела с десна из другог угла. Анђело. Оче ! Анзелмо. Шта је ? Шта хоћеш од мене ! Анђело. Гонзало .је. ., Анзелмо. Је ли му горе ? Ак ђело. Није. Устао је с кревета н облачи се.... Каже, да хоће да изађе.... да изађе на улицу.... да впди људе, да удише чнст ваздух ... јер се боји,. да ће се угушити, ако и даље осгане у соби.... он мора вели, по што по то, у чист зрак.... Анзелмо. Лудило ! Анђело. Нпје ! Камо среће, да је у бунилу !.... Али он је ми,ран.. и са сваким говори, тако меко и пријатно.... Анзелмо. И с тобом ? Анђело. Више но с осталима. Анзелмо. А сећа ли се Енрика? Анђело. Не знам ! Не тиче ме се.... Анзелмо. Ваљда оваЈ човек није отшнао из Мадрида?.-.. Анђело. Не знам....