Otadžbina

ЗЛР ТО — ЛУДИЛО

573

до мене, заједно са димом њихових цигара, гито ветар носаше на моје очи. Леандро. А о чему се разговараху ? Анзелмо. Говораху : »путују заједно".... „Њих тројв" !.... И сваку реч пропра11аху раскалашним кикотом.... Не знам, зашто се ужасох на те речи ?.... Има толико људи ; биће, да је о другима реч, размшнљах у себи, па стадох сећати се, је сам ли срео идући на станицу друга три лица заједно, и не падаше ми на памет, да сам пгде уочио другу тројицу. У место тога, излажаху ми оепрестано пред очи, Гонзало са његовом безазленом радошћу, Анђела њеном бледоћом и Енрико његовим ђаволским осмејом.... Јеандро. Даље! Анзелмо. И тако пођосмо даље, они иапррд а ја за њима. Најзад стадоше да говоре о скандалу, који нам ,је иричао Лујз, и она тројица бејаху лица оног развратног догађаја.... Примакох им се б.шже и чух.... Гонзалово име !.... Жене прекинуше говор и стадоше грохотом смејати се.. . ја у мало што не појурих, да их удавим !.... Приближих се још ближе њнма, стишавајући свој гнев тиме, што претпоставих могућност, да се случајно неко од њих звао Гонзало.... Али зашто да тај неко носи име мог Гонзала ?!.... И стадох оад ићи упоредо с њпма обхрван најгорчијом тугом. Онн пређоше из једне улице у другу, а ја за њнма, газећи по глибу, и трпећи да се та дерлад баца блатом на моју главу..,. Снага ме издаде и ја пећ' хтедох да јурнем посред њих и да им подвикнем : «хоћу да чујем шта причате !«, кад један од њих, с танким дречећим гласом, рече : «Анђела је дивна !".... Остали да попуцају од смеја !.... Ја претрнух, око мепе се на једанпут засвет.ш.... па у исти мах опет смркне ми се пред очима.... Не смедох да крочим.... учини ми се, да се нешто стропоштало у мени.... Једна сиротица пришла ми је и плачљнвим гласом стала богорадити, да јој што уделим, а ја је љутито отерах, назвах је бестидницом, стегох песпице и полетих на њу на нададох бегав^и, јер ми је душа била дошла у ■ иодгрлац !.... Аеандро. Боже, буди нам у помоћи !.... Нта да се сад ради ?) Анзелмо. Дакле п ти то знаш ? Аеандро. Ја ништа не знам.... знам само шта свет говори.... Анзелмо. А шта говори ,'свет ? Аеандро. Не кажем цео свет, него много њих..,. то се не д& више сакрити. .. виднте, чак сте и ви то дочули.... Анзелмо. Како Енрико мора то најбоље да зна, то сам му пнсао, да одмах овде дође. Аеандро. Анзелмо, јеси ли . при себн ?