Otadžbina

ЗАР ТО — ЛУДИЛО

579

нити вара.... јер кад би нас онп варали, које љубимо, чему се онда можемо надати од оних који нас мрзе?.... На тај начин, тп који ме тако волиш, не вараш ме.... ни мој верни пријатељне вара ме.... а она, моја једина љубав, како би ме она варала?.... Па кад сте ми сви тако наклоњени и сви говорите истину.,.. онда мора, да ме моје очи варају,... 0, ови мутни кристали, саздани од земље и још некристализирани, пуни црвенклстих и варљивих свитаца !.... Ви гадна, прозрачпа недоношчад, вас ћу ја својим ноктима ишчупати из црних шупљина, ако не будете од са I, гледали нежно и с љубављу она створења, што љубим свом ватром душе своје и свом нежности срца свог !.... Ето, то је оно што ти рекох. Ако није истина оно што видех, онда је знак да сам луд, али у исто доба и среташ!.... Јер кад сте сви добри, верни и волете ме, а мазите ме сад, што сам болестан.,.. да, тако је.... ја вам рекох, да сам срећан.... срећан, веома срећап.... ох веома.... веома!.,.. Оче мој !.... Јаој !.... Оче мој ! ( 3агрли га ц плаче.) Анзелмо. Умири се. умири се, и кажи ми, шта си видео ноћас ! Гонзало. Зар ти још нисам казао ? Анзелмо. Ниси, сине. Гонзало. А зар нисмо баш о томе говорили ? Анзелмо. Не, сећај се, започео си, али ниси довршио. Гонзало. Онда ћу ти причати све, па расуди, је сам ли мираи и присебан.... Приђи ми ближе.... дај ми руке, и слушај ме, као што ја слушах кад још дете бејах, твоје приче о дусима и вештицама.... Јер и то ће бити само гатка и све што ћеш чути , лаж је и уображење.... И иемој се ни по што шалити да кажеш, да је истина!. (побесни) јер 1шда.... онда !!. Анзелмо. Нећу сине, знам да није истиаа. Гонзало. Добро, дакле није истина.... али сад да -видиш чуда невиђена.... Путовасмо нас троје V засебним железничким колима. Само нас троје. .. Спусти се ноћ.... а у мене уђе неизмерна радост !. Зар живот није леп?. Бити љубљен од Анђеле; иматп пријатеља, као што је Бнрико, имати тебе за родитеља !. Шта би могао још хтети ?. Како си болан, могао тврдитп, да се бесконачност не да сабити ?.... Анзелмо. Тако ти Вога, не буди расејан !. Продужи. .. дакле, путовасте вас троје. Гонзало. Нас троје..,. и моја срећа растапаше се у речима без краја.... као што се језгра раствара у лишће и цветове.... јер се све раствара,... сенка у светлост..,. светлост у сенку. Анзелмо. Продужи, што си започео.... Дакле, разговарасте се вас тројс.