Otadžbina

НСТОРМЈА ПОИМАЊА ХЕМИСКИХ Е.1ЕМЕНА.ТА

9">

Најстарији грчкм философ и оснивач јонске школе Гадес (640—550 г. пре Хр ), размишљајући о чудесном створу природе, поставио је себи основно питањехемиско : ш.та је иринции свију ствнри ? или као што се мп данас питамо : шта је праелеменат у природи ? Одговор му беше: «вод а је иринции свега; из воде је аоста..\о све, у воду се враћа све». Аристотелес држи, да је Талес узео воду за принцин свега с тога, што је приметио: да семе клија само у влази; да је рана свију створова влажна; да животињска топлота постаје из влажнога и да се отуда прпе живот и т.. д. Талес је сматрао воду као стварајући, оживотворавајући и живећи приицип. Пре Тала постављена су разна митична тумачења о постанку и одржању света; Талес је пак први то тумачење извбдио из физичних принципа, и тако је он творац природњачке материјалистичке) ФилосоФије. са чега је он увршћен у ред седам мудраца. Још је Талова јонска школа поставила принцип непоништимости материје; она је узела, да материја остаје иста при свима метаморФОзама њеним, а при томе јој се само спољне особине мењају. Отуда је изведен закон; ништа не може прећи у ништа. Последоватељи Талове јонске школе били су: Анаксимандер (611—545 г. пре Хр.) и Анаксименес (557 г. пре Хр.). Анаксимандер је узео неко ирабиће као принцин свега, које је бескрајње, вечито и непостижимо. Значај тог ирабића није јасан; оно је нека праматерија, садржавајућа све принципе; ширењем и кондензовањем тог прабића постају сва тела, а ова се најзад у то прабиће враћају. Анаксименес узео је ваздух за принцип свега. Разређивањем ваздуха постаје ватра. вели он. а кондензовањем истога постају вода, земља и камење. И животиње и биље постају из ваз^уха, и душа је нешто ваздушасто, па и само божанство јесте бескрајњи ваздух. Ово, што је Анаксименес узео ваздух за принцип свега, показује, да/ је он појмио значај његов за разнолике појаве, што у природи бивају У ваздуху гори ва-