Otadžbina

псторија иочмашд хемиских влемената

тра. у ваздуху живи бпље м животиње, из ваздуха пада киша, а из ове иостаје земља — све то знао је Анаксименес, кад је ваздух узео за нринцип свега. ФилосоФија јонске школе, увпдећи материјалне елемеите, увела је неку квалнтативну разлпку материје појединих тела. Но поред јонске школе постојала је и школа Питагоре (540—500 г. пре Хр.), у којој је поглавпто математика обрађиваиа. У тој школи вођен је рачун и о квантитатнвним односима тела, у погледу њихове масе и величине њиховог облика и норегка; па како се сви ти односи исказују бројем , то је број принцип школе Питагорине Елементн бројева јесу у исто време и елементи свега ностојећег, веле нитагорејци, па и у свом небу влада хармонија и број. По Пита,гориној космологији сва је васиона симетрично уређена, представљајући неку хармоничну целину; сунце стоји у средини свста, оно је нека централна ватра, која загрева, осветљује и оживљава целу васиону. Шта је значио код Питагореваца број, да ли им он представљаше материјални или идеални принцип ствари, то није јасно. Хераклентос 500 г. пре Хр.) узео је ватру за принцпп свега. По њему је нрвобитно стање света било ватрено, и из те ватре ностаде ваздух, вода и земља. Но ништа није у природи стално, вели он. све је у неком вечитом току и преображају, а ватра је узрок свему томе. Као што је цео свет из ватре постао , доћи ће време, када ће се све оиет у ватру вратпти; то ствирап.е и пропадање света понављаће се периодно . као што се периодно нонављају дан и ноћ. Значајно је, да је још Хераклентос исказао, да се ватра рани суптилним делом ваздуха, а то је тек после две хиљаде година опитом потврђено. Емаедоклес (4 60 г. нре Хр.) је одступио од његових претходника у поставци елемената, узев место једнога четири, а ти су: ватра, вода, ваздух и земља Он је замишљао. да су ти елементи, нрвобитно, непомешани и