Otadžbina

О Ц В Е Ћ У

133

трња а неког са трњем ? Цвеће служи невиности као накит — вели Лекок — а љубави као символ, оно зачињава наше свечаности, па и у гробу оно нас не оставља, јер сродници и пријатељи ките њиме гроб као сећање на онога који у њему почива. Цвеће је украс наше земље; земља би без цвећа била пустин. а чак и у оним крајевима, где је вечити снег и лед, где је биљном цветном организму спречен сваки живот, појављују се бнљке, које и ако немају цвста. ипак нас оне сзојом бојом опомнњу на цвеће, те тако зачињавају ону самоћу, која влада онде; Рго1ососсиа ш»аЦз и друге сродне врсте снежних алга бојадишу црвенилом алписке и северне глечере. Нису дакле без живота ни сами снежни регијони, и кад се у снегу и леду наиђе на какву ливадну оазу, мора се човек зачудити кад и ту види изобиље биљно. Аекок с правом вели: «на Етни, на Алпима, на Пиренеима, на врху Андалуских брегова, на ледницима Монсеписа и Оимплона, живе биљке 2000 до 3000 метара над новршином." А биље ван Европе расте још на већим висинама. И то лепо мирисно цвеће, чијем се бојном шаренилу дивимо, чији заношљиви мирис нас очарава, мислите ли да оно не уме да осећа, да не уме да разазнаје пријатеља од непријатеља? Природњзци, који су живот биљни проучавали у појединостима, умеју нам да причају много што шта занимљивог из живота цветног биља. Цвеће не воле само људи, њега радо имају и инсекти, а нарочито; челе, без којих се много цвеће не би могло нн оплодити; пчеле нз њега ваде шећер, којп им је тако потребан за справљање меда. Тако хемичар А. Вилзон прорачунао је да 125 цветова детелине дају један грам шећера. А пошто сваки цвет има око 60 цветнпх чашица, то ваља челе да исисају из 7,500.000 цветних чашица медни сок, те да саберу јадан килограм шећера. Мед има 75°/ 0 шећера, дакле једап килограм меда јесте производ од 5,600.000 цветних чашица. (Пчела бр. 1., год. I. 1883). Дарвин наводи Тегетмајера, којп га је известио да пчеле потроше 12 до 15& шећера , за секрецију само једне Фунте воска. Навешћу вам само један пример, како је ботаничар Кернер обратио пажњу на уређење у цвету, по коме непотребни и непријатни гости — који трче на цвеће да у њему нађу хране — не могу код многог биља да уђу у цвет, док се на против други милији инсекти пуштају да траже у њему мед и цветни прах. Та одбрана цветпа састоји се у хемијско -Физијолошком дејству, у лучењу смоле и етерског уља, чији је мирис за нас врло пријатан , али је за то многим сићушним животињицама опет несносан. Неке опет биљке окружују своје цвеће водом, те тако сићушпи инсекти не могу ни да дођу до цвета, Има једна биљна