Otadžbina

132

О Ц В Е Ћ У

Врбена. је украс наших башта, и стари Гали јако су је ценили, њоме су китили главе друидских свештеница, а придавали су јој некад и мистичке особине, тако нпр. у средњем веку мађичари и врачаре употребљавали су је у својим пословима. Георгина или Далија; њена је отаџбина Мексика одатле је пренета у Спанију, и у Мадриду је неогтжено цветала, док је 1801 год. није спазио један аташе Француског посланства, и послао у Француску. Тамо је са највећом пажњом негована, и одатле после растурена по целој Европи. Зова је такође једним дипломатом пренета у Европу. Посланик немачког цара Фердинанда I, Бушбек, пренео ју је 1562 год. из Персије и због миришљавог цвета, распрострла је се брзо по целој Европи. Календула или невен, по једној скасци постала је из суза Венусових и то је — веле — био једини цвет што га је Прозерпина брала на подножју Етне, кад је била заробљена од бога подземног света, Цвет јој се некад употребљавао у медицини, а сад осушен цвет потурају место шаФрана. Камелија или кинеска ружа, пренета је 1739 год. мисионарем Камелом Она расте дивља у Кини и Јапану, и тамо се не цени толико због лепог цвета, колико што јој приписују ту особину, да она даје леноту. Вртарима је испало ча руком да произведу до 1500 разпих врста камелије. Мак је, поред све своје јасне боје, ипак жалостан цвет, и он је на.јпознатији цвет старога доба. Отари Египћани метали су цвеће маково у гробнице поред мртвих. А још Римљани справљали су из самлевеног зрна неку врсту меда, који се обичај и до данас задржао у Италији. Из сочних зелених чаура праве на истоку опијум. Стари народи су посвећавали мак бћгу сна МорФеу, а како мак расте међу житом, то је и Цересу посвећаван, и мислили су да је Јупитер дао богињи да једе мак, да би заспала, те тако заборавила на губитак с.воје ћери Прозерпине.

Ја не могу, а није ми ни намера, да ређам и износим све оне врсте цвећа, што се код нас у обичном говору под тим именом разуме, хтео сам само да у овом сувише кратком ичводу, покажем, како је цвеће још код старих народа цењено и уважавано, кад су доводили постање његово од богова, и кад су боговима приписивали ону исту љубав спрам цвећа, коју су и људи спрам њега осећали. А и како не би човек волео цвеће , кад је оно весник пролећа и лета, и знак живота; зар нас цвеће и у животу не прати, неког без