Otadžbina

О Ц В е Ћ У

135

Ха, ха, ха. ха! насмеја се

А „Вретепце" и „Рутица"

Наш »Попонац Васа к , А уз њега дданом тапше Сестрица му „Саса«....

Неутрално гледе; Што ће битп од партаја,

И старице седе. ..

То „КаКунку« није право

Шта да буде? Девојчица

Већ ногама лупа, Па се дере, да је готов

Мированка мала, Слушала им ( ,дебатице"

Бабу да заступа!

Понда их узбрала....

Л;шше, л;>кше ! стишава га

УмЈ^коше сада ено

Тетка вЉубичица 8 , Али тихо, јер се боји Удовца «Ђурђица»,

На њезиним грудма Е тако се исто збива И са живим људма.

Песмица ова, у којој је песник изнео разговор цвећа, ипак је лепа, и ако је пролећље и летње цвеће помеиЈано, јер ви знате да је песнику много што шта дозвољено, што строгом испитивачу није, којп зна да се промеиом годишњег времеиа мења расте и цвета друго бпље. Инглиски иеснпк Ковлеј опевао је такође цвеће: Богиња цвећа скупила је нимФе свога царства, а све су похитале на њен позив да светкују годишн.е месеце. КуЕ^рек је први дијаманат у овој раскошној крунп, у којој су висибаба и љубичица. Пролеће допосп јагорчику, за тим ружу,. представницу јутра, ту су слезовп, маковп, мирабилпје ит. д., а свему председава величанствени крин. Чувени природњак Аине на основу тога засновао је биљни ка.лендар , јер махом све цветно биље једлом у години цвета, и од једног цветања до другог треба унрав годнна дана. да прође. Па у обичном животу иролеће се не замишља, као што то учени људи веле, кад дође у знак овна, него кад почну биљке да цветају. То цветање није свуда једнако, оно је на различним местима разно, тако на пр.: ја сам једном добпо зреле трешње у септембру месецу, и оне су биле са Јавора, дакле тамо је тада било пролеће, кад је по нпзини наступала јесен. МилиАевиИ у својој »Србији® спомиње једну причу, по којој је «на једној од оближњих Копаонику планина ручао некад цар Душан, и да је на ручку имао: јагње сисанче, зрелих трешања , зрела грожђа и лед а , све произведено природом у околипи«. И тог разноврсног биља што има свој цвет, који је код неких скривен, а код неких отворен и на видику, није тако мали, њега пма, како су ботани^ари израчупали, преко 120.000 видова. Па како постаје та лепа боја, то дивно шаренило од цвећа, .змштаће многн читалац, је ли наука докучилату тајну природину,