Otadžbina

136

о ц в е ђ у

којом она кити и улепшава биљни свет и живот? Истина, имадејош много и много појава не објашњених. ствари не испитамих, али ипак у овоме је наука приближно успела да нам протумачи како постаје та цветна боја , и један одличан поиуларизатор немачки Август Фогел, у два чланка: „ цветање и вењење" и ,, цветне боје а , покушао је да нам објасни ту многима загонетну и тамну појаву, и нека ми је дозвољено да у кратко скицирам то његово тумачење.. За постајан.е биљних боја нема сумње да је доста важна светлост , која јако упливише на интензитет цветних боја , као и на разноврспост њихову, и што год је јача светлост, то су и боје јаснпје; али поред свега тога за произвођење биљних боја најважније је штавило (^егћв^оК), и њега има готово у свакој бнљци, а ас разлнчним агенцијама — алкалијама, металним и земљаним солима — прави разне варијације боја, од јасно црвене, па до са свим црне боје, тако н. пр.: ђубрење са гвожђем даје цвећу, које је богато са штавилим, тамну боју. Хортензије које су обично са цветом јасно црвене боје, добијају цвет отворено плаве боје, кад се само земља добро нађубри са опиљцима гвожђа. Тим истим начином у Инглеској успевају да производе георгине са тамно зеленим и црним цветом. Промена светлости, температуре и земљишта узрок је и промени боја код цвета. У том промењивању боја учињен је знатан напредак и код животиња, тако н. пр. код канаринака усиели су да њихово жуто и зелено перје промену у црвено, и то хранећи их са кајенскпм бибером, јер црвена боја ове биљке прешла је у крв и тако обојадисала и перје црвено. А баштовани и данас укрштањем добијају разне боје у цвећу. Жуте руже добијају се овим начином: у један литар вруће воде дода се 8 — 10 грама пикринске киселине а може и стипсе); чим се вода охлади, умочи се бела ружа, и после једног сата она је постала лепа жута ружа. Јод боји сваку ружу љубичасто-плавр, а шафранпн и куркума боје јасно црвено. Но овај вештачки начин свакако је другојачији од оног, који се добија ђубрењем и из земље. Све биљне боје производ су дакле хемијских процеса и физичких услова у самоме биљу, за то се и биљне боје могу вештачки произвести, као н. пр.: што је покушано са оивитом. ПроФ. Ваеуег& тим својим изналаском створио је опасну конкуренцију биљноме чивиту (треба имати на уму да само Инглеска Индија производи годишње 5 милијуиа кплограма, у вредности 85 милијуна динара). Свакоме је познат онај цроцес, по коме биљка , пошто процвета, донесе нлод, и увене, угине; а код неких само лишће опадне, сем тога цвеће брзо увене , чим се само откине од стабла, и вешти вртари тражили су начин, којим би могли боју и мирис цвећа