Otadžbina

ЈЕД а Н разговор

141

— Чему ггриписујете ту појаву да париска берза, која је толико година била равнодушна према српским држ. хартијама, сада за њих показује толико интереса? — За то имају два узрока : прво, ири ликвитацији Контоар д'есконта показало се да су најсигурнија актива биле српске државне хартије, које је имао, тер се при продаји показало, да се од њих добило више, него што је у инвентару узето. Други је разлог поступак српске владе при одузимању железнице од друштва. Тада се у Француској мислило да ће наплата возног материјала трајати много дуже врамена и да ће бити скопчана са жртвама Франц. друштва. Међутим српска влада не само што је брзо и кулантно исплатила возни материјал, него је франц. железн. друштво у тој суми добило до З 1 ^ милиона накнаде за раскинути уговор о експлоатацији. Тај поступак Српске владе учииио је да се подигло поверење у солидност српске државе , и за то скаче курс српских хартија на париској берзи. — Ви знате да у нас има доста људи који осуђују ту дату накнаду као просто бачен новац ? — Сваки има своје гледиште. Моје је тврдо уверење да би, да је нешто српска влада одуговлачила исплату возног материјала, и да није дала друштву никакве накнаде за раскинути уговор, наше државне хартије не само све више падале, него би се можда и њихово котирање на париској берзи забранило ; сетите се да се то 1868 десило иа Лондонској берзи с аустрискич државним хартијама По моме уверењу, поступак Српске владе у овом случају не само да је одговарао начелу ((МоШебзе ођП^е", него је био дело државне мудрости. Ја држнм да поверење француских Финансијских кругова за Србију много више вреди него оно 3 1 / 2 милиона накнаде, јер услед тога поверења, Србија ће добити далеко повољније услове и за конверснју свију државних ду гова, и за подизање тимочке железнице, и за регулисање