Otadžbina

140

ЈЕДАН РАЗГОВОР

— Када се говори о рентабилитету једне железнице, ваља пре свега узети у обзир тариФну стопу. Наша железничка управа знатно је редуковала тариФне цене и то с пуним правом, јер пород локалног саобраћаја. јевтнне тариФе потпомажу развиће домаће производње, а код скупе гариФе не само то отпада. него транзитни саобраћај тражи пут преко мора. Што се тиче овогодишњег саобраћаја на нашим железнипама, држим по досадашњим извешћима, да ће до краја године пзнети пет милиона дин. бруто прихода , и ма да немам никаквих података, ипак. мислим да нећу погрешити ако рекнем да ће чист приход ове годиие изнети до два милиона дин. — Зар само два милиона камате на 132 милиона узајмљених и улож.енпх у железнице? — Ма колики да су наши железннчки зајмови, целокупан капитал инвестпран у грађење наших железница, и набавке возног материјала не износи више од 90 милиона, а приход нето од два милиона значи: да тај наш капитал носи Ч 1 / А °/ 0 , докле пре две године , када су странци експлоатисали железницу, нисмо истеривали ни обртне трошкове. У Мађарској је приход од државних железница тек лане, 1889, дотерао до 4°/ о од инвестираног капитала. — Према свему томе можемо бити задовољни са нашом Финансијском ситуацијом ? — Да меродавни Финансијски кругови у Европи имају поверења у садашње српске државне Финансије доказује курс наших државних хартија. Наш први железнички зајам (1 ј , А.) 1881 године, нотира се у Берлину са 93 11 ., до 94, а у Паризу, наш последњи зајам од 1890 нотира се са 470 до 475, дакле са 94 до 95. Да овако стање наших државних хартија није тренутно, доказуј«; Факт: да је Отоманска Бапка, у друштву са неколико париских банкара, купила у Шеневи од банке с1е {оис1з сГ Е1а1; за тридесет милиона наших државних хартија (обртнога зајма и железничког зајма [л1;. С.) да их на париској берзи продаје.