Otadžbina

160

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

то представљено у једиом скорашњем делу (код нас) о казненом праву. Питање о пијанству и простој напнтости лепо је изведено, но могло се поменути и мишлење прошлогодишњзг конгреса парнског за изучавање душевно болесних. Овај научни скуп изјавпо је потребу да се предузму озбиљне мере противу пијаница које суд ослободи као неодговорне и да се таква лица имају задржати у нарочитим ^болницама а не да онај, који је одат пороку пијанства ужива благодети неодговорности и својим поступцима штети најбитније интересе поштених и радних људи. 1 ) Односно наслеђа изнето је модерно мишлење, по коме »моћ наслеђа или урођености код човека, млого је јача и знатнија у духовној но у телесној области.® На страни 192 говорећи о васпитању деце и о упливу истога на психично развиће човеково г. Веснић вели: »Једна велика погрешка од стране родитеља у васпитању деце, која на ову може да буде од страшног, рђавог уплива, то је пробуђивање у њих жеље за насладама, везујући ову за сујету. |) ,...Кад сте ви улили детету толико пожуде за богаотвом, да вам оно у осмој, деветој години, или још раније, вели. Ја бих, да ми је да будем врло богат, како бих много могао уживати а да ништа не радим, «онда сте ви у исто време улили и наклоност крађи и злочину.» Ово је сушта истина коју ће потврдити сваки који је био у приликама да се упозна детаљно са кривцима особито онима из вароши. У закључцима писац се јасно изражава иротиву поставке о слободној вољи „по то што ми подпуно поричемо слободу воље, у смислу у коме је до сад узимата, ми не поричемо и друштвено право на казну. 8 Цео рад г. Веснића од такве је важности, да заслужује да га сви мислени људи проуче, а за нашу је књижевност једна велика добит 17/Х 1890. Д-р. ЈИ. јЗ. ^АСИЋ

Ј ) Соп^гез Јп1егаа^опа1 <1е Мес1есте Меп1а1е. 1389 г. Ргосез уегђаих зотпшгев (1ез збапсез, раг Бг, А. ШШ стр. 28.