Otadžbina

VII

паћеници болећнва лекара и искрена добротвора, лепа српска књиншвност једног од најдаровитијих нисаца, сродници и пријатељи непрежаљена сродника и пријатеља. Све су то губитци и осетни и великп. Али оно, што у докгору Лази губи лекарска и апотекарска струка у Србији, неће се лако накнадити. ТТТ то је апотекарско удружење понова ступило у живот, што је пренуло новом снагом да своју струку унапреди и нова јој полета даде, има се доста захвалигити мудрим саветима и зналачкој потпори доктора Лазе. Кад је требало да се апотекарско удружење организује и да покрене свој лпст, доктор је Лаза као н у свакој другој прилпци највише иомогао и допринео да удружење апотекарско ту своју замисао и предузеће и оствари. Обећав му своју зналачку потпору на листу, он бидоиста то обећањеиискупио, да му љута бољетица не бедпе на путу. А пгга би зналачка потпора доктора Лазе значила за лист, за то не треба никаква коментара. У свима временима и приликама, кад год се водила реч у санитетском савету о унапређењу и бољем |уређењу апотекарства, доктор Лаза је узимао вазда искрерог учептћа и својски се старао. да и апотекарскаструка у Србији, иде уиоредо са напретком науке. Њему не само није било тешко, него са пуно драге и добре воље, он је сваког од нас посебице, пзвештавао о свима новпм проналазцпма на пољу медицинске науке и потребна упутства давао. Али ко да преброји иод утисцима ове големе туге и жалости све оно, што је иокојник за унапре ђење и једне и друге струке урадио ! Само они, који су покојника пз ближе познавали и који су с њим радили, знају најбоље, шта у њему губи апотекарска струка, шта краљевска престоница, а шта сродници и пријатељи његови. Врли покојниче! Тп си за навек склоиио очи и за неколико тренутака цриа земља покриће твоје трошне остатке; али успомена на тебе, на твој живот и твоје