Otadžbina

VI

нели на површину, и сваки ће Србин с ноносом. рећи: то је Лазино благо. У имесвију којима је драга иотоња судбина Србинова, и који за њу улажу свој труд: у име свију, који поштују и цене тековине за потоњи углед народа нашег, у име свих трудбеника сриских за бол^у будућност нашу, који су се поносили с тобом, а сад ево тун?е за тобом, у име свијуњих нека ти је хвала, драга сени Лазина, а души твојој нека је вечан спомен међу нама. На гробу Лазином опростио се с њиме Др. Јовак Ђурић овим речима: Стани мало тужни зборе, причекај зачасак и ти хладна гробницо! Допустите ми да се у име апотекарског удружења, на вечном растанку оиростим са врлим иокојником, који нас је задужио дугом вечитог признања и захвалности. Да, да, доктор Лаза п по срцу и по делима својим доиста је био редак човек. Био је, велим, јер оне очи, у којима се вазда огледаше блага и племенита душа, сад су за свагда склопљене; она уста, са којих су потицале само мелем - речи сад су се за навек следила и затворила; рука она, која је исписала оне бисер - приповетке и још толика друга лепа и корисна дела. сад је за свагда укочена; срце оно, које је нреиснуњено било патриотизмом и племенптошћу, сад је за навек престало да куца. Ах, грозна и неумитна смрти! Што косом твојом тако пре времена покоси овако узорита човека, ретка Србина, одлична лекара и књижевника, што нам тако прерано оте нашег милог и предрагог доктора Лазу' Губитак је ово велики и ненакнадиви, не само за породицу и иријатеље Лазине, већ и за струку лекарску и апотекарску, којој је он својим мудрнм саветима и свом искреношћу своје илемените душе био у свакој прилици звезда водиља. У доктору Лази губи Србија, губи краљевска престоница, једног од најврснијих лекара својих, болници и