Otadžbina

IX

Основне школе и нижу гимназију свршио је у Шапцу а вишу гимназију (1867) и правни Факултет у Београду (1871). Ја не знам шта га је побудило да учи правне науке, ако не буде та околност, што нпје имао изгледа да о свом трошку учи природне науке, али што знам то је, да се он још као великошколац бавио природним наукама и њнховим популарисањем. Доказ је његов превод Фарадејове (( 7 1рирод-не историје једне свеће^ (1871). Можда је овај његов рад и свратио пажњу надлежних на Лазаревића, јер је он 15 Јануара 1872 г. изабран за државног питомца по струци лекарској, и отишао је у Берлин да учи медицину. Л&заревићеви учитељи у природним наукама, медицини и хирургији били су: Хелмхолц. Хартман, ХоФман, Рајхерт, Дове, Ди-Боа Ремон, Браун, Фасбендер, Френцл, Мунк, Вијхов, Хирш, Хенох, Левин, Либрајх, Валденбург, Барделебен, Лангенбек, Траубе, Фрерихс, Мартин, Мендел, Опенхајм, Нинер, Ремак, Швајгер. Симон, ВестФал. И ако је била огромна маса знања коју му је ваљало савладати, он, поред свију тих стручних предавања, поносит што је и наш Јагић проФесор иа Берлинском универзитету, слуша и његова предавања о словенској народној појезији... У зимњем семестру 187 4 [ 5 положио је Теп1атеп рћушсит. Када су настали наши ратови за ослобођење и независност Србије, Лазаревић је прекинуо своје студије (1876, 1877 и 1878) и ако се био јавио за ригорозум, (Јуни 1876), вратио се у отаџбину шслужио је као лекарскн помоћник најпре при Дринској, а доцније при Тимочкој војсци. Одмах после рата изашла је у «Српским Новинама" (бр. 109 од 1877) Лазаревићева студија «Дезинфиковање школа, у којима. су за време рата биле болнице*. Вративши се у Берлин 1-ог Новембра 1878 Лазаревпћ је хитао да доврши своје студије и да положи докторат. Као тему израдио је «Ехрептеп1е11е ВеИтаде гиг У/Ггкипд-