Otadžbina

X

с1ез (ЈиескзИђегз, пеђз!; етет Апћап^е пдег с1еп Касћх^егз <1е8 (^иескзГЊегз тШеГзГ Е1ес1го1узе п (ВегИп) Ссив1;ау бсћас1е, м. VIII. стр. 48. Овај посао Лазаревпћев нпје био обична Фор.малност за њега, него озбиља студија, на коју су се хемичари у својнм стручним студијама позивали. Тако је она приказана и у к Керег1;оиит (1ег апају^зсћеп Сћет1е м III. Јаћг§'апд. Ј\е 8. Карактернстично је да је Лазаревић овај свој први научни рад посветио својој мајци МеГпег МиИег §е\\'1с1те1;). 8-ог Марта 1879 промовпсап је Лазаревић за доктора медицине и хирургије. Незадовољан самом докторском дипломом, он се молбом од 5 Маја 1879 обратио Прајској влади за донуштење да полаже државни исиит. Краљевско Министарство ,, (1ег ОеЈвШсћеп, 1Јп1ег1сћ18 ипс! Месћста^апдеЈе^епћеИеп" својпм решењем од 20 Маја 1879, М. Ј. № 3065 известило га је да му је (( 1т ЕтуегзШнЈгнзб тћ с1ет Јипћакап/Лег" допуштено да полаже државни испит, али да му, ни иосле добро положеног пспита, не може датн апробацнју практичног лекара, јер је стран поданик. Он је при свем том желео да ноложп државни испит, али Књ. Срп. Мпн. унутр. дела није нашло за нужно да његови питомци због исппта, који је под таквим ограничењем проста Формалност, дангубе, п Лазаревић се вратио у отаџбпну, где је одмах постављен за лекара округа Београдског (1879). Као Физикус одлпковао се ревносном, неуморном службом у спречавању разбољевања, у лечењу, и у пословима судске медицине. Из овог доба је његова студија «06мањива.ње иублике лажним лековима", штампана у „Српским новинама" (бр. 223 од 1879). Приликом реФорме целе саннтетске службе (1881) Лазаревић је постављен за примарпјуса у општој државној болници, где је он за врло кратко време, од унутрашњег одељења нанравио, односно научнога рада, праву клинику за унутрашње болести. Доказ за ово су његови научни радови о ишијасу