Otadžbina

XIV

хлеба, што га учитељевањем зарађпваше својој дечици. Лазаревић, пре свега, иде министру просвете и код њега изради, да се та мучепица премести за учитељицу у једно село, у коме школа не ради. Осигуравши тако и болесници и њеној сирочади, да не умру од глади, он за тим приступа лечењу и неговању болеснице, обилази је два пут на дан, као и своје најбогатије болеснике, устаје и обилази је — онако слаб — и ноћу, кад год затреба, и то траје читаву годину дана... А кад је мученица издахнула, Лазаревић вади из џепа све што је имао новаца при себи, и предаје једном добром човеку, којн је узео на се да сирочад ирпхвати.... — —- Када је наступила спрема за рат 188 5 / в и када је предложено, да се цивилни лекари, узети у војну службу, у њеном интересу, пронзведу за резервне санитетске официре, Лазаревић је произведен за санитетског мајора п постављен је за деловођу санитет. одељења врховне команде. Он је то потпуно оправдао импровизованом организацијом велнке резервне болнпце у Нишу. Када се опазило да физичко здравље Лазаревићево рапидно опада — он је преведен за активног санитетског потпуковника и постављен је за лпчног лекараЊ. В. Краља. Ако је се Лазино аванзовање за мајора и потпуковнпка икоме учинило сувише брзо и можда неправедно, према поједипим старијим колегама у служби — ја сам уверен, да ће они данас, оценивши лекарске заслуге његове, наћи да је оно било са свим оправдано, да ће с нама заједно бити срећнп, што су његова деца, колико толико осигурана од невоље. — — Ја сам уверен, господо, да ће у српском лекарском друшгву, докле год оно буде живело, живетн и светла успомена на једног од његових најбољих чланова, светла усиомеиа Д-р. Лазе К. Лазаревића. .Председник и цело друштво устају.)