Otadžbina

1иУ школе, у којој неће бити места којекаквим усијаним мажикартама, већ где ће се с љубављу и разумевањем васпитати маса народна за нросветни задатак, где ће се оно природно осећање доброте и иоштења хармонично дотеривати према модерним потребама. У цртици {( У добри час хајдуци» износи нам писац, како је неоснован раздор међу Србима из аустроугарске монархије, и правим Србијанцима. Таквог Србина (( Швабу а доводи иисац у живу ситуацију, где има да трпи којекакве луде неприлике због те луде размирице, док се у згодан час не покаже, да и у такога човека бнје јуначко п поштено срце, као и у сваког другог ! Много је дубље замишљена приповетка (( На бунару." Вешто нас писац упознаје с унутарњнм организмом велике народне задруге. Велика је задруга Ђенадића. Из ове се задруге момак Арсен загледао у Аноку, кћер суседа Бурмазовића. Добра девојка, само да је није отац, страшно размазио. Једно вече дође Арсен кући — пијан. Днвно је описао писац неодлучног Арсена, када се први пут опио, јер" се боји препона, те да неће до Аноке доћи. Ипак га пијанство разговори, те се одаде да ће учинити све за Аноку, да ће Анока бити његова, па ма шта било. Старешина је у задрузи дед Матнја Ђенадић; од старијега му брата остала снаха Радојка, с којом дели старешинство. А поред њих долази само у веће и Арсенов отац Благоје. Осим њих троје, нико се нп за што не пита, него све слуша и покорава се... Најзад дође у задругу Анока, удала се за Арсена. Али зло н наопако, Анока остала мазница, као и код оца што је бпла; све мора да буде по њеној вољи, па ни радити јој се неће, него тираница — све би хтела заповедати. Тако навали на Арсена, да јој купи нов срмали-јелек; свакоме нађе придевак... Арсен се јадан погнуо, мука му је, боли га, што је довео у кућу тако чељаде, али шта ће, кад је ипак љуби... Нема куд, треба и деду казати, каква је Анока. А дед ? Улучио прву ирилнку за вечером, Анока је управо