Otadžbina

Т ј УН

жемо одговорити, да је према карактеру са свим доследна, те не можеш ни за часак сумњати о унутарњој истинитости њеној. У почетку је карактер размаженпце Аноке застрт још као неком маглом, али у ватри се злато куша. Г1оред Аноке, особито је верно цртан дед, старешина задруге, па неодлучни Арсен. Писац нарочито не тражн еФекта драматичним средствима, он тај еФекат добија песничком, органском целином. Како је необичан, изворан п красан завршетак приповеци! Како силом своје поезрце утиче на читаоца! Па ипак не можеш рећи, да је писац игде прегорео истину ради еФекта; могли би смо ову приповетку упоредити са цветом, који не само да је леп него II мирише ! Нов нам проблем износи нисац у новели „Вертер". Већ из самога наслова види се, шта је тенденција приповетци. Писац побија Вертеризам као рак-рану многих људи, задојених сентименталним васпитањем, — доказује, како је ништавна и јалова сањарија оваких типова. Алн се писац не задовољава објективном сликом оваког чељадета, него се стара, да нам на конкретном случају покаже и лек против таквог зла. Бујним колоритом и потпуном пластиком описује нам писац сву атмосФеру људи н околине у некој бањи, у коју је дошао Јанко, јунак приповетке. Видимо ту неколико изврсно нриказаннх лица, с којима ће се састати Јанко. А ко ;је тај Јанко 1 чиновник човек око својих 30 година, лица бледа,. а очију сањивих из којих избија нека наивност и чежња. Одгајен као девојка, учитељи га пазили и мазили. с ревношћу крили га од света као цвет испод стакла. Кад је дошао на вел. школу, одао се бесно изучавању Виктора Хига и уздисао силно за романтичним јунаштвом! Беше већ зашао у доба мужанства, а још није сркнуо из чаше љубави, осим неколико њежних успомена из детињског доба. Па ипак осећаше ову празнину љубави, те се нагоњаше за свакојаким Фантомима. Пошто овако огрезну у потнуном субјективизму, појави му се у души необична пре-