Otadžbina

1лаи

вртљивост диспозиције : час весео као помаман, час за ма какву ситиицу ужасно сентименталан.... У ову бању дође једне вечери негдашња другарица Јанкова са својим мужем. реалним трговцем Младеном. Појав Маријин обузме му груди као пламени мач. Од детета постала красна женаТриста мука навали .Јанку на душу? Да ли, да јој се нриближим или не! Младен остави жену саму у бањи и оде. Случајно се Јанко састаје први с Маријом кад изиђе у парк. Тако јој се приближи. У почетку се Јанко сам опсењује да је то просто познанство, но наскоро га се дохвати пламен ватрених очију Маријиних — Јанко се заљуби са свом грозничавошћу своје сумњичаве душе у Марију, уверивши се најзад, да је њихова нова симпатија нетто више него љубав међу братом и сестром. Јанко је свакн дан раздражљивији, шта више, кад га једном приликом увреди сурови иоручник, разбукти се страст Јанкова... За тај сукоб сазнаде наравно и Марија, иа јој то открије осећање тако, да јој се разли душом велики, непознат, примамљив вал љубави. Чак Марија друге ноћи не одоли осећању, него се тихо откраде у Јанкову собу. Не знајући. да ли спава, упита га: (( Што си тужан? Ј> А он — као укопан не рече ништа, не маче прстом, нити трену оком, него најзад у зло доба прошапта: — Волим те Р' Али у тај му пар помрча свест, и он више не виде, кад она остави његову собу.... Све то виде поручник те јави Младену, да му се жена лепо забавља, јер неки Јанко не избива ни дању ни ноћу..! На Јанка се свали чама и невоља. Као луд тумара гајем, где застане проФесора Недића, те га моли да му да књигу да чита. Недић му даје Гетеовог Вертера. Јанко се чисто опија лектиром односећи све на себе, те стане сад још впше очајавати. У то се врати Младен. Њему је опрезно споменуо пријатељ Катанић, да што пре дође у бању. Катанић му протумачи, шта је у ствари. За Јанка му каже, да је сањало,.. каже треба само отворити очи и извести га на.