Otadžbina

ГјХХ!

^ер ;је Видак вредан и праведан, гвоздене снаге и во љ е а пдеменита и нежна срца, веран и одважан друг и иа свакој муци прави витез и јунак И ако се но овако општем п сумарном нацрту може учинити да је Видак слика п сувише идеалисана, ппак је у приповетци Лазаревићевој тако природно нацртан да ће они, који познају жнвот маловарошки, видетп у њему неког свога милог познаника нли пријатеља — п ако таких типова нестаје већ у малим варошима. Видак има млађег брата Вучка, у ком тече она иста крв која и у Видаку, али који. можда мајчином негом размажен, или рђавим другатвом покварен, у почетку врло мало на брата наликује. Због његове дивље нарави истерују га пз школе, те га се прима брат Видак. кога се он још једпио боји. Ну Вучко . и ако га страх од брата држи у послушности п раду. остаје и даље лакоуман и врло детињаст, п дечак и младић; и ма да Видак необично нежно п мудро с њим поступа. п ма да назиремо намеру пишчеву, ипак једнако сумњамо да ће Вучко икад постати онакав као гато му је брат. Алп долази једна тегака прилика и — бива и то. Овај другп главни јунак ове Лазаревићеве приповетке — нека би бага био психолошки и естетички и оправдан п природнији но што се мени чини— нити је самостална творевина Лазаревнћева 'јер је таких метаморфоза пуна светска бе.аетрнстнка , тшти је новнна у прнповеткама Лазаревићевим. Повраћај човека у основу своје нарави доброга и племенитога. али због разних нрилика у животу залуталога, на правп пут, у праву нарав средством каквог јаког дугаевног потреса — то 1е мпла тема већпне Лазаревнћевих приповедакаТБу налазимо у његовом Вертеру, у ТНколској иконп, у приповетци Први пут с оцем на јјутрење. На бунару, и т. д. па н овде; алп ми се чиии, да је та тема иотиуио срећно обрађена само један пут, у причи Првп пут с оцем на јутрење. Ну и ако се мени тако чини; и ако ми се чини. да је писац у овој причи Вучка својој милој теми жртвовао, те га, ако не потпунце измислио, сувптпе пдеали-