Otadžbina

ихх

да су писцл ових списа два најбоља приповедача српска, сида могу још у напред рећи: да је задужбина даровитог нашег песника и књижевника, Николе Мариновића почела срећно и корисно дејствовати већ у првој години свога рада. Приповетка др-а Л. К. Лазаревића износи једну слику из маловарошког живота у Србијн. Тај живот, још и данас готово у пола иатријархалан, одиста вреди да се уметнпчки посматра и описује. Али су наши уметници гледали досле на тај живот, у колико су на њега гледали, понајвшпе само с једне стране. Жудња маловарошана за великоварошким животом и њихова озбнљна напрезања да се том животу што бол.е примакну с једне стране, а с друге стране, као последица те жудње, сићушна дела и смешни иостуици —- ето то је досле понајвише изношено било из жнвота наших малих вароши. Као да је Ревизор Гогољев био главни вођ напшм уметницима кад су тај живот описивали. Племенитост, витештва, поштење, родољубље, снагу, па н мудрост и лепоту тражили су наши прниоведачн у гудурама и пустим плаиинским крајевима; а у варошима су налазили само ситничарство и испољене смешне н сићушне слабости људске. Тако иосматрање. и ако ннје са свим без основа, ипакјеодвећ романтично. — Ова нрнповетка Лазаревићева одстуиа од досадашњег главног правца и тона у описивању маловарошког живота, и већ само тога ради она би била драга новпна и леп приновак нашој приповедачкој књижевности. Главни јунак ове прнповетке је Видак, вредан, озбиљан и ћутљив дућанџија —• тип, иоред кога би обпчан посматралац мирно ирошао, а који би лак сатирнчар можда узео и у албум својих слика. Али нам песник открнва у тој мирној сличици читаву ризницу људских врлина. Видака се млађн боје као живе ватре, али га тако исто силно и воле; његова љуба обожава га и с потпуннм уверењем тврди, да ок све зна. (отуда и наслов причи : а дружнна га воли, штује и дивп му се без зависти; —-