Otadžbina

I,ХХХШ

дућој својој жени Илинци на зарукама рече, да Вучка више нази него њега — будућег јој мужа; Вучко буде морално обвезан на благодарност, и постаје десна рука Видакова. Чудновати тај одношај између браће, па књиге Видакове, одакле он Илинци чита о Робинзону, Гутенбергу, како се земља креће, све то њу доводи до победоносна закључка, да он — њезин муж — да он зна све. Вучко је још увек онако мало ћалов —- сматрају га дететом, карактер његов засине тек у правом светлу, кад Видак мало те неје изгубио главу, паднувшн с коња. Ова је сцена мајсторскп изведена; моје су речи сувише слабе. да даду ма и слабп одблесак дивног оног цртања, у ком видите и осећате велики ум и бистро око Лазаревићево. Како Видака као у спроводу кући носе, а добри Павле, он натурио Фес на очи, а све му се слабине и плећа тресу: Илинка као луда пада преко мужа, Вучко једини није изгубио главе, он се сад осећа обавезним, да кућу држи. Одјури но доктора — родом чеха, накарађује свој говор, да га боље доктор разуме. Он је господар у кући, калфу Јешицу ћупш, што га једном звао да игра крајцара — о, то је са свим други Вучко. А кад му брат оздрави -— Вучко хоће да се новрати у стари свој живот, али га Видак именова својим ортаком и ожени. Приповетка ми се ова учинила као красни мозаик кроз који се протеже као главна мисао хисторија Вучковог карактера. Како је то све нанизано и психолошки оправдано, може се уверити само онај, који му причу прочита. и «Он зна све }) заслужила је, да поред осталих његових приповедака заузме сјајно место у литератури. Ја бих скоро смео да назовем дела његова класичним продуктима, у толико класичним, јер су његови типови тако хладно психолошки и разумно нредочени, да из сваког њиховог делања видите маркантну црту њиховог орнгиналног карактера, читајући га као да се врзете по свем том свету, што га он црта, а да не наиђете ни на једну реченицу, која би вам повредила ваше иначе