Otadžbina

1/ХХХП

би требала да буде. Паде ми на ум баш Жил Пјер Шатријан , који је пре неколико дана у Паризу умро, аззосјб иначе славне књижевне Фирме Еркман — Шатријан. Тамо недесетих година нзишли су они на глас у Француској публици, цртајући оригиналне сељачке типове своје- домовине Алзације, с почетка у доста Фантастичком смислу, и тај обични сељачки живот толико је одушевио Француску — иначе гурману публику, да је Фирма добила сјајно место у Француском литерарном свету. И лако је појмљиво, да је публику после Балзака, Флобера, браће Гонкура, Дима-а и других повукла жеља за идиличним, простим и комичним приликама ладањског живота. Велике те промене у литерарном укусу као да су и код нас Срба — еп пншакгго узбуркале дугаевно расположење публике. Романтицизам је поред облика у романима М. Видаковића наишао код нас на широко и илодно ноље, да се развије. Петвековно робовање и борба за слободу беше неисцрпиво врело Фантазији младих наших идеалних и иатриотских приповедача. Последњи представник екстремног тог романтицизма беше Ђура Јакшић. Млади је народ исто као идеалан какав младић, кад се једном задовољи Фантастичних слика, иовући ће га жеља за солиднијом душевном храном; и тако је ђеније српског народа, не имајући прилике, да достојно избије у социјалном и хисторијском роману, обогатио нашу литературу красним иричама из народног живота. На том пољу убрао је највише ловора Л К. Лазаревић. И последња његова прича Он зна свв не заостаје за другима. Историја вам је то обичног карактера и појаве у паланачком животу. Вучко је ТеоФиловић био покварено дете, што се може замислити, једног дана истераше га из гимназије за толике угурсузлуке, и он паде на врат брату Видаку — трговачком каЛФи, кога се је јединог на свету бојао; с почетка га је тукао, све га, кажу, ногама газио, да се поправи. После окрену са свим другачије, лепим начином да од њега начини човека, шта вишбуе