Otadžbina

рлтни догађаји

1В7

ту у селу. на старца Пејку, који га је бранио само са нејколико српских момчади. После дугог пушкарања, кад је старац Пејко погинуо п кад је и оно неколико момчади селских растерано, ово је турско одељење заузело и ово село па се одмах придружило оној другој турској војсци, што је разбила Милету на Трешњевици. Мислећи да су са Србима и са српском вбјском са свим готови, сви ови Турци, радосни и весели због одржаних иобеда, окренули су се ка Јухору да тамо норобе и ноплене збегове српске. Ну за њима су пошли одмах, у гоми.шцама, онако како су се овде онде били искупили после разбоја на Трешњевицн, сви разбијени Срби, мислећи, боље је да се нађу ближе Турцнма, да ако би дао Бог, да како год помогну својим збеговима. Мандрда је пз далека опазио да му Турци прилазе .све ближе и ближе и познао је да хоће да му нападну на збегове. За то им је похитао у сусрет до згодних места где је разредио своје људе у за'седе. тако, како ће Турци кад буду пресретнути ватром из нушака од једних, с преда, бити обухваћени, у нсто време, од других са страна. Весели Турци, певајући се и сладећи се у напред богатим пленом и лепим српским робињицама, које их чекају п о којима су они тада сањали, умукл"и су и пренеразили •су се кад су од једном и иеочекивано с нреда и са страна .загроктале пушке Мандрдиних заседа. И оне гомиле Срба што су ишле за Турцима и са страна ближих задњем крају. надале су и осуле сад ватру из својик пушака. Око Турака, са свих страна, изгледало је као да гори гора те је и Мандрда чак, на то погледао заирепашћено док није распознао да су то Срби којп су пратили Турке и сад их бију и тамане. Јадни Турци, не умејући тада ни да мисле како да се бране, гинули су. они иоследњи, као и они први. иодједнако као и они који су били у средини, и од једном