Otadžbina

194

НОВОВЕРЦИ

За столом. с иопом сеђаху две женске. Пред њима беше екленица вина и на тањиру тврде, четвртасте посластице, какве се уз пост готове. Поп. у шлаФроку, изваљен у наслоњачп, пирио је млазове дима из цигарете. Поша омалена, плава. белопутаста, пупа облина, —- сеђаше скрштених руку. Према њој беше друга плавуша, њена сестра. девојка свОм главом виша од иопадије, иротегљастих образа, румена, живих очију, коврџасте косе на глаткрм, нравилном челу. Девојка беше покрила уста рупцем. II без тога знака, Мита хоћаше познати да је то она, тнто се онако грешно смеје. — АФерим. мајсторе, баш харашо ! — поче домаћии, бројећи му новац. — Ја сам задовољан, ево видп, иопробовао сам, те ммслим да ће ми добро стојати! — он подпже леву ногу, с новом ципелом. — Изволите сести! поиуди госпођа. ■ Да, седните. иа и чашпцу винца! додаде домаћин точећи, и простреља очима обе женске, као да их опомену : пазите што ће сад бити ! — Фала, благодарим, не пијем вина, — одговори мајстор шчињајућп се да ли да седне. — Е, не ! Не пијеш вина! За што то ? Зар сви вн.... Та «вино веселит серце человјека" каже се у светоме ппсму, а ти, ваљда, знаш свето иисмо ?... - Изволите сестн! понови госпођа. Малко од овога теста, то можете ! — Она му прииесе тањнр. Мита открњи грумичак колача, и седе на крај столицеМајсторе, као поштен и богобојажљнв човек, одговорн ми отворено на нека питања ! — поче попо. медено. Мпта зину. Ноглед му се укочи, цело лице доби израз ианрегнуте нажп>е п онрезности. — Јеси ,1н рођен у нравославној верп ? — Не.... разумем.... те.... речи. Јеси .111 рођен од иравославиих родитеља ; јеси ли крштен био у православиој цркви ; јесн лп ходио у цркву : јесп .1п се исповедао и прнчешћивао, брат-Мито ?