Otadžbina

НОВОВЕРЦП

193

иа зађем и бирам. Него, и израда је тамо, разуме се. Може човек поручити, па казати : пмам на пр. жул. на маломе лрсту и раницу, рецнмо. на нети, иа желим да >ш тако удесите, да не осећам болове. иа квит! Кроз два три сата. ципеле су готове и удесне, да ти стане памет од изумленпја. Ех, Госпођи помилуј ! Дед, мајсторе... него пре свега, тачно да знам за кад могу бити готовеШга је данас ? Данас је понедеонпк! Дакле: вторнпк. среда. четверг, пјатница. субота, воскресеније.... могу ли бпти за у среду, а ? За у среду до подне '.' Да. паче, у среду је благовјешченије, празнпк госнодственп, не радн се. Него, ти радиш н кад су велики православни празнпци, је ли ? Ви, нововерци, иразнујете само недељу ? Но, но. но, томе је крива општина, управ закон. требао би строг закон као у Русији. Дакле за кад ? Једва престаде и иружи стоиу. Обућар збуњен толиким и таким «многоглаго/1 анпје.м" узе своју књижицу, у којој бележаше имена муштерија и рокове израда, иа по што је прегледа, мислно је још малко. те одговори. развлачећп као обнчно : — Могу бити у среду, најда.ве. — Ето. вндиш, дакле ћеш нпак раднти тога дана ! Но, лепо, лепо, а цена ? Митнн одговор п на то, задовољн мучног муштерију. На Благовести, око два часа после подне, однесе Мита обућу попу. На стеиеницама његове куће, чу Мнта умижато певање, у три гласа. Предусрете га кухарица, те, узевши од њега цнпеле, однесе их у собу. Певање се намах прекнде, а, иосле кратке тишпне, заклпкта неки звонкп глас, — оно смејање, које ти н пред непознатом кућом изазивље пред очи младу, здраву женску, те паводи човека грешннка да дигне главу ка прозору. Али нововерцу тај смех напомињаше лакоумнн, плотни свет, над којпм царује сотона, те би радо побегао. Глушкиња се вратп, рекавши му да га зову унутра. Оиет се смех заорп. Мита уђе у раскошну собу п поклони се незграпно. ОТАЏБИНА КН>. XXVII. СВ. 106. "