Otadžbina

196

НОВОВЕРЦИ

не повратиш у православље ; јадан Мито. у наше лепо православље, за које су гинули наши прадедови, које је кроа толико векова љуте невоље одржало у снази српскп народ !.... Онђ сконФузовалгсл ! заврши руски, погледавпш победнички женске. — бто правда ! потврдп попадија. Госпођнца се иотмуло зацери. Заиста Мита стојаше обореннх очију, али их сад диже и мирно одговори : — Христос није учио књижевнике, него рибаре, раднике и тежаке, с реда људе и жене, и свако га разумеваше, и ко је био чиста срца. верова га. А Христос је вечан, и његове су речн вечне, п мп их разумемо. беаичијег тумачења. а ко је чнста срца, верује га ! Поп скочи, као да га неко боцну иглом са страг. — Дакле, опет !... Дакле, једно те једно ! !... Хајде кад је тако, кажи ми што значе ове Христове речи: (( Нпсам дошао на свет да донесем мир, него мач !" Мита се размисли : — 11аа.... ето ви се са мном препкрете, и многи другн се прегшру, без потребе, око његових речи. а он је знао да ће то тако бити, и за то рече : да доноси мач ! — Није то тако ! впкну поп. већ срдит. — Паа, госиодине, можемо протолковати и друкчпје ! Мач је мач. Њим човек убија свога непријатеља. а непријатељ је наш сотона, то јест : свако зло ! — Није ! Нпје ! викне поп промукло. Обућар слегну раменпма. —- Ја не могу погоднти да кажем онако, како би ви хтели. Та мајсторова нехотична иронија, његова непомерна мирноћа и иоуздање у себе. раздражише до зла бога, проФесора, те ноче, ружним изразом лица : — Море ! Мбре ! Н ако си тим својим толковањем далеко од истине, ипак си њим изрекао себи пресуду М