Otadžbina

И О В О В Е Р Ц И

197

ЈЗи сте сотоне овој нашој земљи, ви нововерци, ви сте зло. против кога треба истргнути мач, до истребленија. .— А које зло ми чинимо ? уиита Мита понизно. .— Које зло!!... Зар је мало зло саблажњавати народ п одвраћати га од ирадедовске вере, а?... Дед изговори •символ вере ! Мити заврти главом. — Знам да не ћеш, а знам и остале ваше богумрсК е јереси. Дед изговори ове речи : — „Верујем да је пречиста дјева, по духу светом, зачела и родила спаса нашега, Исуса Христа !» Мита упропашћен крочи натрашке и заштити лице дланом. као да је чуо страховиту хулу на Бога. — Видите ли ! дрекну поп ударивши песницом о сто. Обе женске и устадоше. да га блаже. Мита изађе оборене главе, шапћући : Види Бог ! Кухарица, која се беше притајала пред вратима, устукну пред њим, гледајући га косо. — Мбре, влада је крива. која их трпи ! —- викаше иоп из свега мозга, кад обућар силажаше низ степенице. — Види Бог! шапће он. —- Влада!... Закон!... Скупштпна!... — Види Бог!... Види Бог!... Види Бог!... * * * Ударише бујне нролетње кише, раздвајане јаким ветровима. Петровићка одлежа за колико је трајала влах'а, мучећи се као и пре. Њен се живот могаше упореднти са пламеном, који у даљини видиш, који часком мирно гори, час једва шкиљи, а коме не видиш подлогу, т. ј. не знаш има ли горива. С лепим временом опорави се опет. Мајстор Тима беше отишао неким својим послом у унутрашњост Србије и тамо се задржао преко месец дана. Кад се врати, те у вече први пут иође у крчму, срете се са Јожом, који изађе из Митине радионице. Тима се уставн,