Otadžbina

II О В О В Е I' Ц И

207

- Камо мајстор ? - Ево ме одазва се Мита, устајући крај ногу нокојнице. - Хоће ли се сад изнети мртвац ? - Да! - А свештеник где је ? Јесте ли иоручили но свештеника? - Ја нећу свештеника! одговори мајстор одлучно. — По закону мора бити! Ви сте у нолицији загшсани као православни.... Изволите господине поно! рече позорник с врата. Уђе парох с петрахи.кем о врату и крстом у руци. За њим. с осмехом, уђе проФесор и викну другу : - Почињи ! Парох поче: благословен Бог наш, сегда њиње и ирисно, — и стави сребрни крст на груди Персине. Мита се ухвати за косе и посрну, него га прихвати онај отарчић господин п нешто му брзо прошапта. Тад Мита ђипи и дигну крст са мртваца, али, поп Коста, као да се надаше томе, зграби му га из руке и положи га онет врху покрова. - Види Бог ! једва изрече мајстор, заклањајући очп ... Види Бог да је ово насиље!.... Хајдемо Срето! и гологлав са чичом изађе на улицу, пак се изгубише негде. За њима шмигну и господин. Занатлије изнеше мртво тело н отпратише га до вечне куће. Мита се поврати са Сретом тек пред вече. Радњу му беше затворио Тима. Све су иовине говориле о томе догађају. Опет се Мити јави жандар. Звао га је суд да одговара што је нречио свештеника у вршењу његове дужности. и осуди га на затвор, или повећу глобу. Мајстор ни речи не одговори, него одастаја шест дана тамнице. Кад изађе, беше миран као и ире, алп није хтео радити. Два, три дана седео је докон, као и