Otadžbina

ГОРЊИ ДОМ СРБИЈЕ

21 3

је најбоље. Тако н. нр. ако би г. Шанчаннн, којн се радо бави богословским нитањима. усдед својих теодошких студија, дошао до убеђења, да —- не дај Боже — нп једна од садањих религија не одговара потпуно идеалу његове савести, он би, на основу иредложене уставне одредбе, могао слободно исказати јавно да не припада ни једној вери. . • • Баш ми би криво на Његово Величанство. Зар му иије доста што је Крал,. него још мора да има и духа као какав Његов нодајник, који од тога живи! . . . . Г. Ст. Бошковић рече, да се у ужем уставотворном одбору мислило. нри предложеној стилизацији, да свак сме своје уверење и о вери слободно исказати. Тражи да та одредба остане у Уставу. јер је има и у другим Уставима. Г. Јов ан Бошковић тражи да остане но редакцијп. јер би се иначе могло мислити да државна вера може нагонити људе других вера да државну веру прпмају. Г. Марко Петровић , и ако је, или баш за то, што је свештеник, брани неограничену слободу савести. II тако г. Шаичанин оста усамљен са својим мишљењем. да је неограничена слобода савестп излихнна, и члан 17. примљеи је ио предлогу. Г. д-р Миловлновић прочита ,,члан 18. Забрањује се свака рџдња, која бп бнла штетна за државну веру у Србпји ирозелитизам)." Његова Преосвећеност г. еиискои Мојсије иредлаже, да се место «државна вера" каже (( источно-православна вера." То исто захтевају и г.г. М. П. Шапчанин, Ст. Бошковнћ. Марко Петровић. За редакцију су говорилн г. г. Данило Анђелковпћ, Јован Бошковнћ и Милан Кујунџић, јер се зна да је у Србији источно-нравославна државна вера. Г. Јован Мариновић. По предложеној редакцији :;абрањује се само штетна радња, а требало би забраннти и ону радњу, која се још не показује као штетна, дакле