Otadžbina

214

ГОРЊИ ДОМ СРБИЈЕ

сваки прозелитизам у опште. У интересу тога, да се прозелитизам категорички забрани у Србији, он, у место реченице «која би била штетна за државну веру и предлаже да се каже: «која би била управљена против источноправославне вере". Њ. В. Краљ рече. да ;је ужи одбор узео израз «државна вера'\ што га је јачим сматрао, али сада пристаје на измене г. владике Мојсија и г. Ј. Мариновића, и износп тако измењен члан 18 на гласање, и одбор га усвоји. Г. д-р Миловановић чита: (( Члан Ј9. Српски се грађани не могу ослободити својпх грађанскнх и војничких дужности, позивајући се на прописе своје вере^.Ја подвукох реч (< војничких» п показах моме колеги за „инострана дела и . — Знам, знам — рече Чеда смејући се — али се вп сви варате. Нити сам ја Назаренац, нити је оно храм на Енглезовцу, него сала за јавна предавања. — Нарочито за тумачење еванђеља. ако би наишаокакав инглески мисионар или какав спиритистички ђозбојаџија ! Међу тим лордови усвојише члан 19 без дебате. Г. д-р Миловановић прочита (( члан 20. Настава је слободна. Слобода наставе је ујемчена Уставом. у колико њено вршење не би вређало јавни ред или морал. Основно школовање је обавезно. Оно је бесплатно у јавиим основним школама". Г. Дим. Маринковић налази у предложеној редакцији плеоназма, н с тога предлаже да се од прве п друге алинеје направи једиа, која би гласила: „Настава је слободна, у колико њезнно вршење не би вређало јавни ред или морал." Г. М. II. Шаичанин признаје, да је то начело модерно и недагошко, да основна настава буде обавезна, али тражи да се у Устав унесе само оно, што се може извршити. За пример навео је Угарску. Износп неправде, које трпе они људи, који морају своју децу слати у туђу оиштину ;