Otadžbina

218

ГОРЊИ ДОМ СРБИЈЕ

да туђинн уживају по нашем Уставу већу с ободу од домаћих синова. Г. Пера Тодоровип потпомаже иредлог г. Катића, јер и српски Владалац није заштићен Уставом других држава. Ако иекакав писац неправедно нападие страног владаоца ттли његов дом, може се казнити као и сваки други клеветник. Г. Данило Анђелновић предлаже. да се у трећој алпнеји каже : „која отежава или спречава" у место само ((Спречава". Усваја предлог г. Катића, и тражн да с'е у тиестој алинеји, после (( Краљевског дома» заштити вера. а после речи (( поништити забрану" да се дода: (( решење је касационог суда одмах извршно®. Г. Матија Баи вели, да је свака с.тобода добра, док доноси користи, а кад доноси штету, она је опасна. Њу треба удешавати према народном духу и према ступњу народне културе. Тврди, даје слободна штамиа донела много зла народу нашем. Она га је завадила и страстима задахнула. Није иоштовала ни .шчност ни породицу у њеној домаћој светињи. У начелу је, вели, и сам за слободну штамцу, али треба у Уставу означити неке иредохране. које неће поштену слободу ограничавати, али ће гарантовати, да слобода не буде злоупотребљена. У штампи се се најбоље огледају народне тежње, народна својства, народне махне, те нас по томе свет суди. а штампа каква ]е у нас, нарочито у последње време, права је саблазан. која целоме свету показује наше ниско образовање домаће и јавно, нашу пакост, натну бескарактерност. Он тражи квалиФикацију људи који ће издавати новине, јер су новинари политички учитељи целог народа, па кад се тражи извесна квалиФикација чак и за учитеље основиих школа» како да се не тражи за учитеље одраслих људи ? Осем те квалификације он тражи и године зрелости у једног новинара. Најпосле тражи, да се Уставом заштитимо од социјалистнчких и нихилистичких теорија, јер нам оне могу шкодити тт у земљи и пред Европом. која са таквим тео-