Otadžbina

ГОРЊИ ДОМ СРБИЈЕ

219

ријама много муке има. Кад неко подрмва основе државе н друштва, влада му мора спречити тај посао, а ако на то права нема по уставу, настаће у земљи анархнја. Молп да се озбиљно размнслн о члану 21. Г. Ђока С. Нешић налази. да је овим чланом сувгппе велика слобода дата, а узета је из устава далеко нанредпијих и културно развијенијих народа него што је наш. II он пристаје, да се унесе слобода штампе у наш устав п да се њоме, као тековином наших претходника н нашом. користимо, али тражи ове измене: у четвртој алинеји да се каже, да се уредник мора пријавити власти, јер се и остали држављани, кад почињу ма какву радњу, морају јавити или државној, или општинској или еснафској власти; у шестој алинеји да се заштити породични жгтвот грађана; V осмој алинеји да се одреди квалификација за уреднике, од којих треба тражити да су барем положили исиит зрелости ; у последњој алинеји тражи, да казна за штампарске кривице буде само затвор, а не новчана. Г. Аксентије Ковачевић усваја предлог г. Дим. Катића. Заштићавање вере није нужно, јер је она заштићена и п Уставом 8. 207 кривичног законика. Породица је такође заштићена крив. законом. па за то није нужно отомеп у Уставу говоритн. Г. Ранко ТаисиЛ не признаје, да је српска штампа онако ниско пала, као што г. Бан каже. Усваја предлог Катићев, а противан је свима осталим ггредложеним додатцима, јјер једово.вно обезбеђења у речнма «у границама закона" које се налазе у првој алинеји, а осем тога по осмој и деветој алинеји сваки је писац одговоран за оно што напише. — — Овај чудновати сељак, који је вал.да прочитао све што је до сада написано и штампано на српском језику. који се за двадесет годпна скупштинарења, развно до нарламентарца првог реда. говорио је тако речито да је. \ ггркос његовог крештавог гласа, наморао цео Горњи дом Орбнје да га врло пажљиво слуша. И ја сам само