Otadžbina

ГОРЊИ ДОМ СРБЈУЕ

221

п,е нпшта прнметио нн у ужем уставотворном одбору. Г. Баново је мишљење врло патриотско, али ми је жао што га не могу усвојптн. И одредба о штампи у Нашем Уставу треба да буде слободнија, као што су п све друге одредбе овог Устава. У прво време. а можда и за две три године може бити и штете од слободније штампе, алп ће се доцније, сама од себе свести у онај ред у који треба да се сведе. Тако је било и у другим земљама; слобода сама лечп ране које задаје, народ сазрева за слободе. Тако ће бити н у нас. С тога се слажем са г. Ранком Таисићем у опште односно предложенога чл. 21-ог. Но како су овом приликом изнесени и други предлози, морам и о њима рећи коју. Једнп су тражилп сужавање а други нроширење за слободу штампе. Госиода М. Бан и Ђ. С. Нешић траже и за уреднпке квалпФпкацпју, каква се тражи за учитеље. Ну, квалиФикација новпнара није то исто што н квалнФпкација нроФесора плн ннжнњера. Устав бп зар могао" п наћи некакву Формулу односно аман>а која би се тражила од сваког уредника, али апсолутно не може наћи Формулу за квалиФпкацпју карактера, која је једноме добром новинару далеко нужнија и од самог знања. Тражнтн од сваког уредника да је бар ноложпо испит зрелости не бн бпла никаква гаранција за оно што би се тиме хтело. Мисао о заштити породичног живота од злоупотреба штампе заслужује сваку пажњу, али ни за то не бих могао наћи Формуле за Устав. У кривнчном закону тога може бити, алн у Уставу не. Сумњам да би и једна партија на то пристала, јер би се то могло злоупотребити. Породички живот треба заштитити кривичним законом, али да се не сме допустити диФамација породице, као што ми се чини да г. Акс. Ковачевпћ одобрава. — Остаје Ми још да говорим о најтугаљивијем за Мене питању: да ли да се Уставом забрани вређање страних владалаца п њихових домова. Противу ове одредбе говорили су господа: Катић, Анђелковић, Тодоровић. А. Ковачевић н Р. Таисић. Господнн Катић је рекао, данну једном Уставу нема говора о страним