Otadžbina

ГОРЊП ДОМ СРБПЈЕ

слушао. За бележење био сам сувише уморан, јер је Ранко говорио у два сата и по после подне дакле у шестом часу трајања ове дугачке седнице. Ва-вда с истог разлога није нн у службеном протоколу пз његове бриљантне беседе ишпта више занисано, него што сам ја овде навео. После Ранна Таисића устао је још једном Матија Бан да каже, како у нас одиста има соцпјализма који ирелази у нихилизам, како се та иолитичка болест нојавпла у Србији још у време Књаза Михаила, и како он сматра за своју дужност да «на онасно семе соцпјалнзма укаже" ■али пико га више иије слушао. Све беше мртво уморно и гладно. Ма ко да је узео још да говори, Бог зна да ли би га •слушали — осе.м Краља. Али бат Он, зачпкан беседом Ранка Таисића, узе реч. П>. 1 Ј >. Краљ: Изазват сам. да говорим речитим говором г. Ранка Таисића, којп бп заслуживао да се штамиа п растури по целој земљи. Стари борац за слободну штампу нзазвао је и Краља да се и сам изјасни. Ја се надам да ће моје гледиште усвојнти и иоштована господа подпредседници. Устав од 1869 гарантовао је слободну штампу, али је оставио нарочитом закону да је у појединостима регулише. (>д (Јнога доба до данас издавани су врло разлпчнн закони о штампи, а све на основу тога истог члана Устава од 1869 године. Неки од тих закона беху назаднији, а неки слободоумннји. Ја не знам шта мисле госиода поднредседипци, али што иа снгурно знам то је, да је од такве одредбе у Уставу било више штете но користи. и за то држнм да је боље самим уставом одредпти границе међу којима се може и сме кретати сиецијалан закон о штампи. Пепрекпдна борба у скупштинама око слободне штампе п несталност дотичнога закона, впше су штете нанравилн него, да је за цело то време био ]едан закон о штампн на макар и копзервативиији. Учињена штета од несталностн закона о штампи поглавити је узрок што сам н Ја пристао на иредложену редакцију, и то нисам против